Your API key has been restricted. You may upgrade your key at https://www.weatherbit.io.
Search
Close this search box.

Objavljen izmenjeni plan za brzu prugu od Beograda do Niša – Čitavim koridorom do 200 km/h, ukida se 10 stajališta

Pruga

Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Srbije oglasila je javni uvid u Nacrt izmena i dopuna prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora železničke pruge Beograd-Niš. Kako se u ovom dokumentu navodi, osnovna koncepcija modernizacije i rekonstrukcije železničke pruge Beograd-Niš je da se na celoj dužini formira savremena dvokolosečna pruga za mešoviti (putnički i teretni) saobraćaj i brzinu do 200 km/h.

Neposredni predmet izmena i dopuna Prostornog plana je stvaranje uslova za modernizaciju i rekonstrukciju postojeće železničke pruge na tri deonice ukupne dužine oko 109 km za odvijanje saobraćaja brzinama do 200 km/h.

Reč je o deonicama: Velika Plana-Gilje (dužine oko 50 km), Paraćin-Stalać (dužine oko 20 km) i Đunis-Trupale (dužine oko 38 km). Van obuhvata ovog prostornog plana su deonice za koje se primenjuju važeći planski dokumenti prostornog i urbanističkog planiranja za železničku prugu.

– Modernizovana pruga treba da omogući visok nivo bezbednosti, kapaciteta i komfora u prevozu putnika i robe, što će značajno doprineti konkurentskoj sposobnosti železnice u odnosu na druge vidove transporta, omogućiti racionalnu preraspodelu saobraćaja i povećati nivo ekološke zaštite u koridoru – piše u dokumentu.

Postojeće stanje železničke infrastrukture

Dužina pruge Beograd-Niš iznosi 244 km. Izgrađena je kao jednokolosečna pruga i puštena u saobraćaj 1884. godine. Ona predstavlja sastavni deo evropske železničke mreže (Koridor X) i od najvišeg je značaja za domaći i međunarodni saobraćaj u Republici Srbiji. Pruga je elektrificirana.

U delu pruge od Velike Plane do Niša, nakon njene izgradnje, postepeno je dograđivan drugi kolosek. U ovom trenutku samo je deonica Stalać-Đunis jednokolosečna. Rekonstrukcija deonice Gilje-Paraćin završena je 2016. godine, tako da je ova deonica u potpunosti izgrađena kao dvokolosečna pruga za brzinu do 160 km/h.

Sve tri deonice, koje su predmet ovog plana, predstavljaju dvokolosečne pruge koje su elektrificirane. Na ovim deonicama trenutne brzine vozova kreću se u rasponima: na deonici Velika Plana-Gilje 30-100 km/h, na deonici Paraćin-Stalać 50-100 km/h i na deonici Đunis-Trupale 100 km/h.

Na ove tri deonice u funkciji su 26 službenih mesta, od toga 10 stanica, 15 stajališta i jedna rasputnica koja je i stajalište. Osim toga još 8 postojećih službenih mesta – stajališta nije u funkciji.

Koncepcija modernizacije i rekonstrukcije železničke pruge

Planirana modernizacija i rekonstrukcija železničke pruge biće, kako se navodi, najvećim delom u okviru trase postojeće pruge na neophodnom rastojanju koje omogućava odvijanje saobraćaja u toku izgradnje, izgradnju kvalitetnog donjeg stroja i rekonstrukciju stanica, uz minimum neophodnog zauzimanja novog zemljišta.

Odstupanja od postojeće trase, biće, kako piše,na delovima gde se povećavaju radijusi krivina, radi ostvarivanja projektne geometrije za brzinu od 200 km/h. Kako je postojeća trasa pruge uglavnom u niskom nasipu sa geometrijom koja u velikoj meri ne odgovara planiranoj brzini, odstupanja od postojeće trase su ispred i iza stanica.

Deonica Velika Plana-Gilje se pruža od km 89+722.66 do km 139+850. Deonica dužine 50,13 km je planirana za odvijanje putničkog i teretnog saobraćaja.

Na ovoj deonici se zadržavaju, rekonstruišu i modernizuju četiri postojeće stanice: Velika Plana, Markovac, Bagrdan i Jagodina. Planirana je nova stanica Lapovo centralna umesto postojeća dva službena mesta (Lapovo Varoš i Lapovo). Postojeća stajališta Staro Selo, Novo selo, Lapovo Varoš i Lapovo Ranžirna, se ukidaju.

Deonica Paraćin-Stalać se pruža od km 153+380.00 do km 174+170.79. Deonica dužine 20,8 km planirana je za odvijanje putničkog i teretnog saobraćaja.

Na ovoj deonici pruge se zadržavaju, rekonstruišu i modernizuju postojeće dve stanice: Paraćin i Ćićevac. Na mestu postojećeg stajališta se formira stanica Sikirica-Ratare. Stanica Stalać je u obuhvatu Prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora železničke pruge Stalać-Đunis. Postojeća stajališta Drenovac i Lučine se ukidaju.

Deonica Đunis-Niš (Trupale) se pruža od km 191+937 do km 229+734.68. Deonica dužine 37,79 km je planirana za odvijanje putničkog i teretnog saobraćaja.

Na deonici pruge Đunis-Niš (Trupale) se zadržavaju, rekonstruišu i modernizuju stanice Aleksinac i Trupale, a zamenjuju novim stanice Korman i Adrovac. Na mestu postojećih stajališta Lužane i Tešica formiraju se nove stanice. Postojeća stanica Grejač se ukida, ali se ostavlja mogućnost povezivanja sa planiranom trasom i povezivanjem industrijskog koloseka za potrebe lokalne privrede. Ukidaju se stajališta: Trnjani, Nozrina, Supovački most, Mezgraja i Vrtište.

U prostornom planu, kako se ističe, sve stacionaže date su orijentaciono i podležu izmenama u toku izrade tehničke dokumentacije.

Nosilac izrade izmena i dopuna Prostornog plana bilo je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, od koga je tu nadležnost preuzela Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije, a obrađivači su Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije i Jugoslovenski institut za urbanizam iz stanovanje iz Beograda.

Podsetimo, nedavno je Delegacija Evropske unije u Srbiji je u ime kupca, Infrastrukture železnice Srbije, oglasila poziv za iskazivanje zainteresovanosti za vršenje nadzora nad gradnjom brze pruge Beograd-Niš.

Kako se podseća u pozivu, projekat podrazumeva modernizaciju, rekonstrukciju i dogradnju oko 230 km pruge Beograd-Niš radi njene bolje povezanosti sa evropskim železničkim mrežama i predstavlja jednu od najvažnijih investicija u proširenu TEN-T Core mrežu.

Investicija je procenjena na 2,8 mlrd EUR a Srbija namerava da finansira projekat iz više izvora, uključujući Evropsku investicionu banku, Evropsku banku za obnovu i razvoj i Investicioni okvir za zapadni Balkan.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić najavio je da će prvi tenderi za nadzor u okviru projekta izgradnje brze pruge od Beograda do Niša biti raspisani krajem januara.

– Tokom januara biće raspisani prvi tenderi za nadzor u okviru tog projekta, u maju ili junu tender za izgradnju druge i treće deonice, i u decembru biće raspisan tender za izgradnju prve deonice – rekao je Vesić na TV Pink.

Nebojša Šurlan, generalni direktor Infrastrukture železnice Srbije objasnio je projekat podeljen na tri sekcije – prva je od Resnika do Velike Plane, druga od Velike Plane do Paraćina i treća od Paraćina do Trupala.

– Za sekcije dva i tri očekujemo idejne projekte da budu završeni u junu ove godine, a za sekciju jedan da bude gotova u novembru – rekao je Šurlan.

Tagovi:
Pročitajte još: