Javno preduzeće „Vojvodinašume”, kao korisnik ribarskog područja SRP „Gornje Podunavlje”, objavilo je Program upravljanja ovim rezervatom za period od 2022. do 2031. godine.
Plan predviđa da se na ovom ribarskom području u narednih deset godina angažuje 10 privrednih ribara. U zamenu za trajno ukidanje privrednog ribolova, JP „Vojvodinašume“ je određene terene ograničilo za privredni ribolov, pa se tako na sektoru reke Dunav od 1420 rkm do 1416 rkm i na sektoru Dunava od 1406 rkm do 1398 rkm uvodi režim zabrane privrednog ribolova samolovnim ribolovnim alatima, a privredni ribolov se može izvoditi samo plovećim alatima i to u perodu 21 čas do 3 časa u letnjem periodu, a od 19 časova do 5 časova u zimskom periodu. Time će, kako je navedeno u novom programu, biti omogućena slobodna migracija riba u plavne zone, pre svega, ciprinidnih vrsta riba. Kao dodatna mera zaštite i održivog korišćenja ribljeg fonda, planirana je i pojačana kontrola ulova u plovećim alatima, posebno kečige, koja je u stalnom režimu zabrane ribolova, a koja se često može naći u mrežama privrednih ribara.
Druga, značajnija izmena koju donosi novi desetogodišnji program odnosi se na dva ribolovna terena „Mrtva Baračka“ i „Sakadoš bara“, na kojima se zbog smanjene ukupne godišnje produkcije autohtonih vrsta riba, nastale pre svega zbog sve većeg ribolovnog pritiska rekreativnih ribolovaca, uspostavlja rekrativni ribolov po principu „catch & release” (uhvati i pusti).
U cilju trajne zaštite i očuvanja ribljeg fonda određena je trajna zabrana ribolova na sledećim terenima: „Ciganski kanal“, „Bara Vencija“, desna obala dunavca Mišvald (Varoš Vis), od početka Ciganskog kanala na severu, sa Barom Venecija i ostalim manjim razlivima do spoja sa Dunavom na jugu, „Čustatovo“ (Čustatov dunavac), „Bara Džindža“, „Mali i Veliki Adler“, „Petreški dunavac“, „Staklarska Hagla“, „Tošina bara“, „Srebrenički dunavac“, „Danguzovac”, „Patajna bara“ i „Orlova bara“. Ova staništa su značajna za rast i razvoj mlađih riba, jer zadržavaju vodu tokom čitave godine i moraju biti obeležena u skladu sa zakonom, a na njima trajno mora biti zabranjen svaki vid ribolova osim naučno-istraživačkog.
Takođe, zabranjen je ribolov na mestima gde se riba krtoži (zimuje) na potezu 1401 – 1395 km (lokaliteti: Mali liman 1400+600 – 1400+300 km, L = 300 m; Veliki liman 1400+240 – 1.399+880 km, L = 360 m; Varoš vis 1395+980 – 1395+700 km, L = 280 m) i na potezu 1374 – 1372 km (lokaliteti: Purina jama 1373+930 – 1373+730 km, L = 200 m i Kulski dunavac 1373+000 – 1372+650 km, L = 350 m) u periodu od 01. decembra do 01. marta naredne godine.
Specijalni rezervat prirode „Gornje Podunavlje” obuhvata levu obalu reke Dunav, od mesta Bogojevo (1367+500 km) do granice sa Mađarskom (1433 km), kao i veći broj bara, močvara, ritova, kanala i drugih vodenih površina, koje su značajne za faunu riba, njenu zaštitu i održivo korišćenje. Na osnovu hidrobioloških istraživanja i statističkih pokazatelja ulova do kraja 2018. godine, procenjeno je da se biomasa ovog ribarskog područja kreće oko 680 kg/ha, dok se produkcija kreće oko 280 kg/ha. Ako je ukupna površina vodenog ogledala koji obuhvataju stare tokove Dunava, rukavce i kanale oko 3204 ha (pri vodostaju 380 cm vodomerne stanice kod Apatina), a 1568 ha samog toka Dunava, dolazi se do ukupne godišnje produkcije od 3,2 miliona kilograma ribe.
Finansijskim planom za 2022. godinu JP „Vojvodinašume” računaju da će, od prodaje dozvola za privredni ribolov, prihodovati 1,4 miliona dinara, prodajom dozvola za rekreativni ribolov 13,5 miliona, a za dnevne i višednevne dozvole na račun ovog preduzeća, tokom ove godine, biće uplaćeno blizu milion dinara, što ukupno iznosi 17,6 miliona dinara. Sa druge strane, projekcijom rashoda u iznosu od 10,5 miliona dinara, „Vojvodinašume“ će uložiti dva miliona dinara u uređenje mresnih područja, poribljavanje 350 hiljada dinara, dok je na izdatke za čišćenje obale, bruto zarade, naknade za korišćenje, poreze, doprinose i ostale troškove planiran iznos od 8 miliona dinara.
