Od vereničkog prstenja i bučnih devojačkih večeri do biranja i izrade venčanice, buduće mlade su prilično zaposlene dok se dan venčanja približava.
Neveste su bacale bukete u srednjovekovnoj Evropi kako bi sprečile ljude da im rastrgnu venčanicu.
U srednjovekovnoj Evropi bila je uobičajena praksa da slobodne žene proganjaju mlade i cepaju delove venčane haljine koje su smatrali srećnom amajlijom, ostavljajući nevestu u preostalim komadićima haljine.
Mlada nije očekivala da će ponovo nositi svoju venčanicu, a odevni predmet se smatrao srećom za slobodne žene – vrsta amajlije za plodnost.
Kako bi sprečili goste da rastrgnu mladinu haljinu, bacani su predmeti, od kojih i bidermajer. Simbolizujući plodnost, buket mlade bio je jeftinija opcija jer ga mlada ne bi ni mogla dugo zadržati.
Deveruše bi nosile istu boju kao i mlada kako bi bile mamci
Prema nekim istoričarima, tradicija da sve deveruše nose iste boje datira još iz starog Rima i feudalne Kine, a potiče kao metoda zaštite mlade.
Nekada je bilo uobičajeno da mlada putuje daleko u mladoženjin grad, što ju je činilo lakom metom za razbojnike ili suparničke prosce. Uz pratnju deveruša jednako odevenih, mladi je bilo teže da postane žrtva napada.
Praksa se s vremenom razvila u zakonski zahev za Rimljane: 10 svedoka moralo je da prisustvuje ceremoniji venčanja, svi odeveni u iste boje, kako bi se venčanje smatralo zakonitim. Svrha slično odevenih svedoka navodno je bila da zbune zle duhove koji bi paru mogli želeti zlo.
Očevi su počeli da vode svoje ćerke do oltara kako bi bili sigurni da mladoženja neće pobeći
Venčanja su pre nekoliko vekova smatrana poslovnim dogovorom između porodice, što je stvorilo ideju da je brak više finansijska odluka nego bilo šta drugo. Ova ideja da je brak poslovna transakcija je ono što je dovelo do toga da su očevi bili toliko uključeni u ceremonije, jer je njihova prisutnost bila neophodna da stvari proteku glatko.
Nešto staro, novo, posuđeno i plavo trebalo je mladu da zaštiti od prokletstva
– “Nešto staro, nešto novo, nešto pozajmljeno, nešto plavo i šest penija u tvojoj cipeli” tradicionalna je svadbena pesmica koja opisuje predmete koje mlada treba da ima na dan venčanja za sreću. Ovaj običaj postoji vekovima, počevši od rime iz viktorijanskog doba koja je došla iz okruga Lancashire.
U to vreme, nešto plavo obično je bila podvezica i štitilo je od kletvi koje bi mladu moglo učiniti neplodnom. Nešto pozajmljeno obično je bilo donje rublje od žene koja je već imala decu. Iako se u današnje vreme često izostavlja iz rime, novčić od šest penija u vašoj cipeli simbolizovao je prosperitet za novi par.
Venčani veo izvorno je služio je za prikrivanje lica mlade
Poreklo vela razlikuje se po raznim izvorima, ali mnogi stručnjaci se slažu da se ovaj dodatak može naći u zapisima iz antičkog Rima. Verovalo se da je mlada nosila veo dok je išla prema hramu kako bi se sakrila od zlih duhova koji su hteli da joj ukradu sreću. Nakon što bi ceremonija venčanja bila završena, veo bi se podigao jer je mlada pobedila navedene zle duhove, piše 24sata.hr.
Pre nego što su buduće mlade priređivale devojačke večeri, održavale su se samo svadbene večeri, gde su prijateljice i porodica zasipale mladu poklonima koji će joj trebati za ulogu supruge.
