Zahvaljujući kreditnim linijama Fonda za razvoj poljoprivrede AP Vojvodine, u Turiji je prošle godine na deset hektara podignut trešnjik, u Irigu dva voćnjaka, na istoj površini, zasađene su sadnice krušaka i jabuka… veliko podno skladište podignuto je u Krajišniku, sistemi za zalivanje izgrađeni su u zemljoradničkim zadrugama u Debeljači i Tovariševu, kaže direktor Fonda za razvoj poljoprivrede Aleksandar Bogdanović za Dnevnik.
Ove godine u Fondu će biti 10% više novca nego lane, oko 600 miliona dinara, a svih 11 kreditnih linija Fond će objaviti u drugoj polovini februara. Lani je podeljeno 300 kredita, iako je bilo duplo više zainteresovanih.
Posebno ohrabruje to što su poljoprivednici uredne platiše, odnosno što se više od 93% njih drži rokova otplate.
Bogdanović kaže da među poljoprivrednicima više ne vlada interesovanje za kupovinu traktora, već da se i ove godine, kao što je to bio slučaj i lane, očekuje velika navala za kredite radi unapređenja stočarstva. Lane je 90 stočara dobilo kredite vredne 250 miliona dinara.
– Najveća jagma u 2018. vladala je za kredite radi tova junadi, uzgoja svinja i kupovinu ovaca, što ranije bilo tako. Ali podnosioci zahteva 2018. nisu bili veliki stočari, već su krediti traženi radi obnove ili početka bavljenja stočarstvom – kaže Bogdanović, navodeći da je za tu kreditnu liniju bilo opredeljeno višestruko više novca u poređenju s ranijim periodima kada je za tov bilo namenjeno svega 30 do 40 miliona dinara.
Poljoprivrednici će moći da konkurišu za kredite radi kupovine mehanizacije, priplodnih grla, podizanja staklenika, plastenika, sistema za navodnjavanje, protivgradnu zaštitu, kupovinu košnica, pčelinjih rojeva i društava.
Od prošle godine uvedena kreditna linija za podizanje višegodišnjih zasada postojaće i ove godine.
Kamate, po čemu je Fond prepoznatljiv, i dalje će biti 1% za zalivne sisteme, a 1,5% za ostale kreditne linije, mada Bogdanović kaže da je Fond tražio od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu da kamata za sva kreditna zaduženja bude 1%.
U zavisnosti od kredita, grejs period je od pola godine do tri godine. Najduži rok u vraćanju kredita imaju voćari. Oni kreću s prvom ratom tek posle tri godine. Rok otplate za sve kredite je uglavnom pet godina.
Zahvaljujući kreditnoj liniji uvedenoj prošle godine radi podizanja višegodišnjih zasada, Bogdanović ističe da se u Pokrajini sve više razvija voćarstvo u odnosu na druge grane poljoprivrede, i da u tome, bar je tako za sada, vode Sremci.
– Sremci više ne traže kredite za protivgradnu zaštitu, ograđivanje voćnjaka, zalivne sisteme, već za kupovinu boks-paleta, radi udruživanja za izgradnju hladnjača, priključnu mehanizaciju. Više su edukovani i prate kakve podsticaje daje država, konkurišu i dobijaju subvencije – ističe Bogdanović za Dnevnik.
Izvor: kula.rs
