Istorija ratovanja proteže se od prvih dana čovečanstva, pa sve do danas. Taj dugi period ljudskih sukoba iznedrio je najneobičnije ratnike. Otkrivamo 6 takvih vojnih odreda!
Kada čujete reči poput vojske, rata, oružja i slično, zasigurno vam prvo na pamet padaju krvave rovovske bitke i sve nedaće koje rat za sobom nosi. Međutim, šta li se dogodi kada oružje dospe u ruke umetnika ili pak krovoločnih ubica? Otkrijmo najneverovatnije vojne odrede koji su marširali svetom!
1. POTSDAMSKI DIVOVI
Sve svetske vojske su oduvek nastojale da dovedu najveće i najjače vojnike u svoje redove, ali ovakva regrutacija vojnika bila je opsesija pruskog kralja Fridriha Vilijama I.
Početkom XVIII veka, Fridrih je pokušao da okupi trupu najviših vojnika u Evropi, koji bi činili elitni puk pod nazivom “Potsdamski divovi”. Iako se nikada nisu oprobali u borbi, “Potsdamski divovi” su postali najimpresivnija skupina visokih ljudi ikada (ne računajući profesionalne košarkaške timove, naravno). Neki od vojnika su bili visoki sedam stopa, a za jednog švedskog regruta se govorilo da je bio visok čak osam i po stopa.
Kralj Fridrih je neprestano bio u potrazi za potencijalnim Potsdamskim divovima i bio je spreman na sve kako bi ih dobio. Potrošio je veliko bogatstvo angažujući gorostasne plaćenike i otkupljujući visoke vojnike od vojnih odreda drugih država. Svojim regruterima je dao zadatak da odu u Šangaj kako bi pronašli visoke civile koji bi mogli da pristupe ovoj četi.
Imao je bizarnu ideju da odgaja decu koja bi predstavljala novu generaciju divovskih vojnika, zbog čega je svoje regrute primoravao da se venčavaju visokim ženama. Toliko je bio opsednut svojim odredom divova, da ih je terao da marširaju kroz njegovu spavaću sobu kako bi ga razveselili kada je bolestan. Nakon što je umro 1740. godine, njegov sin je raspustio jedinicu i iskoristio ušteđevinu za finansiranje četiri dodatna puka vojnika prosečne visine.
2. VIKINŠKI BERSERKERI
Prema nordijskom predanju, berserkseri su bili vikinški ratnici koji su uterivali strah u kosti neprijateljima, poznati po divljem, krvoločnom pogledu, u kom se jasno moglo raspoznati prisustvo besa. Zanemarujući verižnjače i druge vrste oklopa, ove impozantne trupe su navodno išle u boj zaštićene samo kožom medveda ili vuka, koja im je prekrivala telo, a nekada bi čak jurišali golih prsa. U borbi bi toliko surovo ubijali, da su neke vikinške sage tvrdile da se mogu poprimiti obličje divljih zveri.
Veština ratovanja berserkera učinila ih je veoma cenjenim ratnicima i kraljevskim telohraniteljima, ali su ih se plašili, ili su ih čak mrzeli, njihovi Vikinzi. Nekada bi se, pri silnom naletu besa, okrenuli protiv svojih prijatelja, a kada su van borbe, često su silovali i ubijali svoje saveznike da bi zadovoljili svoju krvožednost.
Ne može se tačno utvrditi odakle je dopirao toliki bes berserkera. Možda su bili povezani sa tajnovitim kultovima posvećenim bogu Odinu, tako da su njihovi rituali bili misteriozni čak i za njihove savremenike. Većina naučnika veruje da su jednostavno dolazili u stanje hipnotičkog transa, ali drugi spekulišu da su koristili određenu vrstu halucinogenih pečuraka.
3. 10 000 BESMRTNIKA
Jedna od najstrašnijih i najpoznatijih armija antike, Besmrtnici su bili borbena sila od 10.000 vojnika povezana sa Ahemenidskim carstvom u Persiji. Ovi ratnici sa kopljem se prvi put pojavljuju u izveštaju grčkog hroničara Herodota o invaziji Persijanaca na Grčku, gde su opisani kao “najbolji i najveličanstvenije opremljeni” vojnici koji deluju pod komandom kralja Kserksa. Prema Herodotu, nadimak “Besmrtnici” je nastao zato što je jedinica uvek imala isti broj vojnika. Ako li se i jedan besmrtnik razboli ili pogine u borbi, on bi odmah bio zamenjen tako da snaga jedinice nije nikada nije brojala “ni više ni manje od 10.000”.
Dok je persijska vojska bila međunarodna sila, samo onima sa persijskim i medičkim poreklom bilo je dozvoljeno da budu deo Besmrtnika, a bili su ukrašeni zlatnim nakitom koji je označavao njihov visok status. Njih 10.000 su prvenstveno služili kao kraljevi lični telohranitelji, ali su takođe izlazili na bojno polje u vreme rata. Njihova najpoznatija akcija dogodila se tokom pobede Persijanaca u bici kod Termopila 480. godine pre nove ere, kada su zaobišli blokirani put i sa začelja upali u zasedu Grcima, predvođenim Spartancima.
4. VOJSKA DUHOVA
Američka vojska je 1944. godine okupila odabranu grupu umetnika, dizajnera i stručnjaka za zvučne efekte i zadala im nesvakidašnji zadatak: izgradnju fantomske vojske. Inspirisana trikom koji je prvobitno izvela britanska vojska u severnoj Africi, “Vojska duhova” je koristila gumene tenkove i džipove, zvučne efekte i druge načine da zavara Nemce i oda im pogrešan utisak o veličini i lokaciji protivničkih snaga.
Jedinica je učestvovala u više od 20 misija, a u mnogima od njih su stvarali umetnost i iluzije konkurentne holivudskim filmovima. Slikari i ilustratori dizajnirali su lažne uniforme i lažna vozila; inženjeri zvuka su emitovali lažne radio-signale i odašiljali zvučne efekte koji su imitirali zvuk marširajuće vojske; a glumci su širili dezinformacije, kako bi zavarali trag nemačkim špijunima. Tokom jedne misije, “Vojska duhova” je čak nekoliko dana pravila pometnju u redovima generala Džordža Patona, a da pritom nije bila otkrivena.
Akcije “Vojske duhova” držane su u tajnosti nekoliko decenija nakon završetka Drugog svetskog rata, a tek 1996. njen neobičan doprinos ratnim naporima konačno je postao naširoko poznat. Do tada su mnogi njeni članovi ostvarili istaknute karijere u industriji umetnosti i dizajna. Neki od njih su, na primer, modni dizajner Bil Blas i slikari Elsvort Keli i Artur Singer.
5. GURKE
Istorija Gurka seže do 1814. godine, kada su se britanske kolonijalne snage sukobile sa postojbinom ovih ratnika, zvanom Gorka, tokom Anglo-nepalskog rata. Iako znatno nadjačani, nepalski ratnici su naneli velike žrtve Britancima i na kraju ih primorali na mirovni sporazum. Gurke su zadivile i impresionirale Britance svojom odlučnošću i upornošću, tako da su Britanci u mirovni sporazum uključili odredbu kojom se nepalskim borcima dozvoljava da služe kao dobrovoljci u vojsci Istočnoindijske kompanije.
Gurke su kasnije uključene u redovnu britansku vojsku i nadalje su učestvovale u skoro svakoj velikoj britanskoj vojnoj akciji u 19. i 20. veku. Gurke su bile poznate po svojim zakrivljenim noževima – kukrima i po svom motu, koji je glasio: “Bože umreti, nego živeti kao kukavica”. Stekli su dobru reputaciju zbog svoje odanosti i neverovatne hrabrosti u ratu. Gurke su skoro 2 000 puta odlikovane medaljom za hrabrost samo tokom Prvog svetskog rata, a trinaest vojnika iz njihovih redova nagrađeno je Viktorijinim krstom, najvišom britanskom vojnom počašću. Sve do današnjih dana, britanska vojska je svake godine regrutovala 200 novih Gurka iz grupe od skoro 30 000 nepalskih mladića. Prilikom obuke, regruti su se suočavali sa zastrašujućim izazovima, kao što je trčanje na velikim udaljenostima, kroz teške, planinske staze Himalaja, dok istovremeno nose pletenu korpu u kojoj se nalazi 70 kilograma kamenja.
6. ČUVARI NASLEĐA
Odeljenje za zaštitu kulturnih spomenika, likovne umetnosti i istorijskih arhiva, poznatije kao odred “Čuvara nasleđa”, bila je specijalna jedinica zadužena za očuvanje evropske kulturne baštine tokom Drugog svetskog rata. Ova mala, ali odabrana skupina istoričara umetnosti, muzejskih kustosa i naučnika prvobitno je krenula na prve linije fronta kako bi sprečila da objekti od istorijskog značaja i druge znamenitosti postanu žrtve rata. Jedan od njihovih najvažnijih zadataka bio je da se pobrinu za to da kulturni spomenici ostanu netaknuti prilikom sukoba oružanih snaga. Pripadnici jedinice su osmislili specijalne mape koje su pilotima upućivale na to koje oblasti treba da izbegavaju tokom bombardovanja. Zatim su preduzeli potrebne korake da bi sačuvali i obnovili objekte koji su već bili oštećeni.
Pred kraj rata, fokus jedinice se promenio na pronalaženje i vraćanje neprocenjivih slika i skulptura koje su opljačkali nacisti. Dok se Hitlerov režim rušio, “Čuvari nasleđa” su pronašli na hiljade umetničkih dela u zamkovima i rudnicima soli, radeći na tome da ih vrate pravim vlasnicima. “Čuvari nasleđa” su, između ostalog, spasili remek-dela čuvenih umetnika poput Rembranta, Da Vinčija, Mikelanđela, Vermera i Botičelija.
Preuzeto: nationalgeographic.rs
Foto: Shutterstock
