“Šmrkavac”, “hrabri zec”, “manipulator”, “lažljivac”, “divljak”, “udbaški naslednik”, “plameni jazavac, “nilski konj”, ne, ovo nije rečnik učesnika nekog opskurnog rijaliti programa, već arsenal uvreda koji je tokom godina ispaljen iz Banskih dvora ka Pantovčaku i obrnuto.
U zagrebačkim Banskim dvorima sedi političar evropskog kova, koji, kako je sam nekoliko puta isticao, želi Hrvatsku da predstavlja u Briselu, ali nije služio vojsku i učestvovao u “Domovinskom ratu”, jer je anemičan. Rođen je u Zagrebu 1970. godine, po obrazovanju je pravnik, bavio se košarkom, a od 2016. godine je premijer Hrvatske. Zove se Andrej Plenković.
Na Pantovčaku, ulici i mestu gde stoluju hrvatski predsednici, sedi čovek koji je politički arhineprijatelj premijera Plenkovića. Međusobno su razmenili na desetine i stotine uvreda, što političke, što lične prirode. Dok je hrvatski predsednik za premijera tvrdio da je lažirao anemiju, premijer je predsednika nazivao “šmrkavcem”, aludirajući na moguću zloupotrebu opojnih supstanci od strane Vrhovnog komandanta Hrvatske vojske.
Da, Plenkovićev politički arhineprijatelj je Vrhovni komandant vojske, ali je i bivši čelnik SDP-a, naslednice Saveza komunista Hrvatske, a bio je i premijer baš u mandatu pre nego što je to postao Plenković. Vodeći “Kukuriku koaliciju” nije se proslavio kao premijer, ali su ga sad već kultne izjave učinile “evergrinom” političke istorije Balkana. Rođen je 1966. godine u Zagrebu, voli sport, a posebno košarku. Osim košarke sa Plenkovićem ga spaja samo diploma pravnika, u svemu ostalom njegov je antipod. Zove se Zoran Milanović.
I upravo je on izazvao pravi politički zemljotres najavom da će na predstojećim izborima predvoditi listu Socijaldemokratske partije (SDP). Nema sumnje da to može da bude uvod u nove žestoke političke sukobe između Milanovića i Plenkovića, a sukoba barem kada su njih dvojica u pitanju, nikada nije manjkalo.
Populizam ili “pravedna” borba za vlast?
Istorija sukoba dve najznačajnije figure hrvatske političke scene u prethodnih osam godina seže na početak premijerskog mandata Andreja Plenkovića, koji je nasledio Tima Oreškovića, Kanađanina hrvatskog porekla koji je ostao upamćen po, blago rečeno slabom poznavanju hrvatskog jezika, a u vreme kada je Milanović iz pozicije prešao u opoziciju.
Milanović se u to vreme uveliko spremao da participira u vlasti na bilo koji način, s obzirom na svoj vatreni karakter i oštar jezik. Kolinda Grabar-Kitarović je 2015. godine, još za vreme Milanovićevog premijerskog mandata, postala predsednica Hrvatske, te je u vremenu nakon pada Milanovićeve Vlade postala Milanovićeva legitimna meta u pokušaju da se vrati iz opozicije u poziciju. Napadajući Kitarovićevu, od Milanovićevih napada nije bio pošteđen ni Plenković.
Već 2020. godine Milanović je uspeo, oštrom retorikom i dobrom kampanjom, da se useli na Pantovčak kao izabrani predsednik Hrvatske.
Od tog trenutka počinje verovatno najzanimljiva kohabitacija u istoriji politike Jugoistočne Evrope.
Hrvatski portal Dnevnik.hr je 2020. godine pisao o dotadašnjim sukobima dvojice visokih zvaničnika države.
Sporna proustaška ikonografija HOS-a, ideološki i(li) populistički sukob
Kao prvi veći sukob navodi se afera “Ploča HOS-a u Jasenovcu”, gde je lokalno udruženje proustaške paravojne formacije iz proteklog rata HOS (Hrvatske odbrambene snage) postavilo u centru sela Jasenovca tablu sa imenima poginulih ekstremista HOS-a. Oko navedene table povela se žustra polemika, gde je Milanović zauzeo čvrst stav da tablu treba ukloniti, nazivajući HOS paravojnom formacijom, dok je Plenković zauzeo daleko snishodljiviji stav smatrajući da treba da se održi kultura sećanja na poginule “branitelje”, bez obzira na to što je na spornoj ploči stajala šahovnica tzv. Nezavisne Države Hrvatske sa prvim belim poljem i sporni ustaški pozdrav “Za dom spremni”.
Prvi naredni sukob je takođe bio ideološke prirode, a opet je bio vezan za HOS, gde je Milanović izrazio jasno neslaganje sa ikonografijom HOS-a, koja je dominirala na proslavi godišnjice vojno-policijske akcije “Bljesak”, kojom je sa prostora Zapadne Slavonije etnički očišćeno oko 20.000 Srba. Premijer Plenković, s obzirom na HDZ-ovu poziciju desnog centra, zauzeo je blag stav, opominjući Milanovića da proizvodi podele u hrvatskom društvu. Međutim, incidentom na proslavi “Bljeska” se ova prepirka nije završila, već je dobila prljav ton kada su obe strane u verbalni sukob uvukle porodicu onog drugog.
Preko porodica do direktnih prozivki i tragikomičnih nadimaka
Milanović je posle incidenta u Okučanima prepirku preneo na Fejsbuk, rekavši kako je neko želeo da se dogodi incident. Ipak on nije direktno optužio predsednika Vlade i predsednika Sabora Gordana Jandrokovića.
Bez obzira, atmosfera je ubrzo postala izuzetno napeta, te je došlo do žestokih napada na porodicu.
“Nisam napadao premijera Plenkovića u kampanji, kao što je on mene napadao nakon izjava u Jasenovcu. Očito je velika želja da se ide na izbore, iako smo u jako delikatnoj situaciji. Ja neću stajati na put toj želji”, rekao je tada Milanović, dodavši da više neće dopustiti da mu u protokol ulaze ”HOS-ovi bukači”, preneo je Dnevnik.hr reči Milanovića.
Predsednik je spomenuo i premijera Plenkovića koji ga je optužio da mu je spominjao majku kao ”vojnu lekarku” četiri godine ranije.
“Hoću li ja govoriti da je Plenković huškao ljude iz polusveta da govore najgore stvari o mom ocu. Govorili su da je moj otac sudelovao u ubistvu Bruna Bušića (prim. aut. jedan od vođa proustaških pokreta u emigraciji posle Drugog svetskog rata). Četiri godine moramo slušati da sam ja spominjao neke stvari o njegovoj majci. Ja moram slušati neke neistine već četiri godine, to su bezvezne stvari”, rekao je Milanović o premijeru, a preneo Dnevnik.hr.
“Predsednik Milanović nastavlja iznositi laži i neistine. Nikada u svom životu nisam spominjao njegovog oca, niti sam imao to razloga činiti, niti je to u mom habitusu. Kao što vidite, on je imao potrebu spominjati moju majku. On je toliko laži izneo proteklih godina, da je to postala njegova konstanta, njegova politika. Ako neko iznosi laži o mom navodnom negativnom stavu o predsedniku Tuđmanu, onda mene njegove laži ne iznenađuju. Moja majka je doktor nauka, ugledni lekar, a on se našao o njoj nešto komentarisati”, rekao je Plenković, a zatim nastavio:
“To je razlika u kućnom vaspitanju, pristojnosti. Ljudi vide bitnu i ključnu razliku između nas. Video sam da je ponovo otvorio temu o Jasenovcu i Okučanima. On je bio u Račanovoj vladi pomoćnik ministra, jedan njegov kolega je u Ministarstvu pravde dao saglasnost za legalizaciju HOS-ovog grba. Bio je i premijer četiri godine i ništa nije napravio protiv HOS-ovih simbola itd. Učestvovao je i na paradi s HOS-ovom zastavom pa se pravio da je nije video. Ničim izazvan je u Jasenovcu rekao da ploču s poginulim hrvatskim braniteljima treba baciti”, rekao je Plenković i završio u istom tonu:
“Ja nikada ne bi mogao izgovoriti rečenicu kao premijer i hrvatski čovek ne bih mogao reći da bih bacio ploču s poginulim hrvatskim braniteljima”, rekao je tada premijer u svom odgovoru predsedniku, a preneo Dnevnik.hr.
Desetine nadimaka
U uvodu pomenutog članka navedeni su i neki od desetina nadimaka koje su jedan za drugog u prethodnih osam godina smislili predsednik Milanović i premijer Plenković.
Od prozivki za anemiju i izvlačenje od služenja vojnog roka, do optužbi za zloupotrebu opojnih droga, nazivaju predsednika države “šmrkavcem”. U međuvremenu Milanović je repertoar proširio, dajući nadimke i bliskim Plenkovićevim saradnicima, a verovatno je najpoznatiji “Njonjo”, kako naziva predsednika hrvatskog Sabora Gorana Jandrokovića, a častio je i Daliju Orešković, ministra Banožića. S druge strane HDZ (čitaj premijer Plenković) je sa zvanične fejsbuk stranice Milanovića nazvao “Kremljenko”, aludirajući na često “pozitivan” ton kojim Milanović govori o perspektivi odnosa sa Rusijom.
Svakako da je Milanovićev opus širi, ali mora u obzir da se uzme i njegova pozicija protokolarnog šefa države, sa mnogo neprijatelja i premalo vlasti koja bi se branila. S druge strane stiče se utisak da su prozivke Plenkovića “školski” odrađene, bez previše mašte, ali pogađaju u centar.
Može li Milanović da se kandiduje?
Parlamentarni izbori u Hrvatskoj su zakazani za 17. april. Do njih je ostalo još mesec dana, a to je jako mnogo vremena u svetu u kojem žive hrvatski predsednik i premijer. Doduše, Predsednik sada želi da postane premijer, ali mu to zasad ne da Ustavni sud.
Milanović je već komentarisao upozorenje ustavnog suda da ne sme da bude kandidat na parlamentarnim izborima i kandidat za premijera, kao ni da učestvuje u izbornoj kampanji na bilo koji način, porukom da je reč o svojevrsnom “puču” i najavio da sledi “vrsta svetog rata za opstanak”.
Milanović je novinarima na Korčuli rekao da svim građanima, koji su mu dali podršku, poručuje da budu lukavi da se čuvaju, da paze šta rade jer ih je ta, kako je naveo, “gangsterska družina uzela za taoce”.
Do izbora je ostalo dosta, ali sigurno je da nas očekuje vruće proleće na političkom nebu susedne Hrvatske.
