Od zapuštene površine do urbane bašte – Trend iz evopskih gradova stigao i u Srbiju

Urbane bašte u evropskim gradovima uobičajena su pojava, a praksa pretvaranja zapuštenih površina u male korisne zelene oaze stigla je i do naših gradova.
Ukratko, ideja urbane bašte je da se zapuštena javna ili privatna površina, uz saglasnost onih koji njome raspolažu, iskoristi za gajenje voća, povrća, cveća, začinskih i drugih biljaka te zelenila kao takvog.
Jedna od takvih oaza je i “Baštalište”, prva baštenska zajednica u Srbiji koja je nikla na ulazu u Slance, deset kilometara od centra Beograda.
– Cela priča “Baštališta” je o izgradnji zajednice. Mesto je ono što veže ljude. Imamo zajedničku parcelu, svaki član ima svojih četrdesetak kvadrata i odgovoran je za svoj deo gde gaji povrće koje izabere. Prvobitni motiv je da se povežu ljudi sa zemljom i podsete kako je to proizvoditi povrće za sopstvene potrebe, kao i da se druže na jedan malo drugačiji način nego što smo navikli u gradovima. Našim članovima nudimo zajedničko korišćenjeresursa, od zemlje, preko alata do obaveza, kao i obuke – rekla je Katarina Milenković iz udruženja Ama – Centar za negu čoveka i prirode, koje je osnivač ove urbane bašte.
Uzgajaju povrće, primenjujući principe organske poljoprivrede i permakulture. Sve što proizvedu je za sopstvene potrebe, međusobnu razmenu i poklon prijateljima. Inicijalna ideja je bila da sa nekoliko prijatelja počnu da uzgajaju zdravo povrće za sebe, bez ikakvog prethodnog iskustva u poljoprivredi, danas okupljaju tridesetak članova i imaju 22 parcele.
Očekivane klimatske promene u bliskoj budućnosti znatno će uticati na raspoloživost prirodnih resursa, što direktno utiče na biodiverzitet i život čoveka. S obzirom na to da oko 75% stanovništva živi u gradovima ili oko gradova, a tendencija je da će se taj broj povećavati, kvalitet njihovog života zavisi od ekoloških uslova, a urbane bašte u ovome će igrati presudnu ulogu.
Da je potrebno malo mesta, svedoči i urbana bašta u blizini Slavije u Beogradu. Na betonskom platou u gusto naseljenom delu metropole napravljeni su okviri od drvenih greda gde niču razne biljke poput gaveza, spelte, nevena, deteline i krušaka.
Žarko Ilin, profesor sa Departmana za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, kaže da je 250 metra kvadratnih dovoljno da jedna četvoročlana porodica obezbedi sebi povrće tokom godine, a svakim kvadratom više stvaraće i tržišne viškove.
– Urbane bašte koriste svaki međuprostor u gradskim sredinama. Na tih otprilike 200 metara kvadratnih kod nas je moguće uzgajati više od 70 najraznovrsnijih vrsta povrća, lekovitog, začinskog i ukrasnog bilja. To obezbeđuje značajnu količinu kiseonika i smanjuje zagađenost urbanih sredina, ali doprinosi i aktivnosti građana. Tendencije u razvijenim gradovima sveta u zemljama poput Italije, Šanije, Nemačke ili Francuske su da ljudi sada umesto šetnje biraju da odu u baštu – izjavio je Ilin koji i sam provodi vreme u bašti sadeći razne vrste salata, mladi luk, španać, paradajz, papriku i peršun.
U mnogim svetskim metropolama trude se da naprave urbanu baštu gde god mogu, pored zgrada, na krovovima, terasama ili dvorištima, dok pojedini gradovi dodeljuju male urbane parcele svojim stanovnicima da tu gaje voće i povrće za svoje potrebe. Među najvećim i najpoznatijim gradskim baštama na svetu, zapravo je reč o gradskoj farmi, jeste “Bruklin grandž” na krovu brodogradilišta čija površina iznosi oko 65.000 kvadratnih metara.

Foto: Alexander Raths/shutterstock.com

Preuzeto: eKapija

Be the first to comment

Leave a Reply