Ponedeljak. Ionako mrzite taj dan, a još je i jesen… Jedina zanimacija u jutarnjim časovima nisu “navijeni” voditelji programa, već FB. Nečujan, a zanimljivo informativan. Ovo jutro vas, ipak, posebno nervira jer je vaša prijateljica, umesto konstantnog deljenja slika s raznih partija – što ste donekle i prevazišli, iako iritira – počela da objavljuje “bebeće statuse”, koji iskaču većom brzinom nego vesti sa “Farme”. Lepa beba, slatke pelene, još slađi osmesi, ali nikako da prestane. Još je nije gurnula u rernu da pokaže kako je ona najslađa beba iz rerne. Sad su vam draže one fotke s bojlera. Mislite, proći će u utorak… Kad ono isto u sredu, četvrtak, u petak nekako i ne primetite njeno ushićenje zbog toga gde je sve uslikala bebu, šta je sve komentarisala, šta je sve preporučila ostalim majkama, jer je petak… A onda ono što se gomilalo u subotu i nedelju opet vas sačeka u ponedeljak. Dobra stvar s hejsbukom je što ima opciju “hide”, ili “block”.
I porodi vam se još nekoliko drugarica, poznanica, i steknete utisak da se ceo vaš fejsbuk pretvorio u jednu veliku informativnu službu o dojenju, bolnim bradavicama i dnevnim aktivnostima jedne bebe. Ako ste u međuvremenu i sami (postali) mama, onda vam možda to i bude zanimljivo – neko vreme, posebno ako zbog svoje nemate vremena da se kačite na net. Važi isti princip kao i s ostalim korisnicima: sve dok ne preteraju, dok ne počnu da se mešaju u sve kao začin C, zasmejavaju vas, informišu o svojim iskustvima, pa nešto i naučite, uključite se u konverzaciju ili lajkujete sajtove posvećene mamama, pomislite: “Jaoj, kako je slatka, kao moja…” A onda vam se popnu na glavu. Jer, jeste lepo biti u svetu u kojem bebina koža miriše na čisto, ali njihove mame umeju nekad da budu napornije od samih uplakanih “veknica”.
I tek da stepenujemo iritaciju, najdosadnija vrsta mama na FB nisu one koje se hvale slikama (hvala bogu na opciji “hide”), možda čak ni one što se hvale dostignućima svog deteta, što ume i te kako da nervira, već one koje vam uskaču na profil, čekaju samo da se negde oglasite ili nešto napišete, i po principu “mama je mami najveći neprijatelj”, održe lekciju o tome koliko ste neupućena i loša majka.
Profesionalna fejsbuk mama jeste neplaćeno, ali od procvata ove društvene mreže vrlo popularno, a i ponekad korisno zanimanje. Neki ozbiljni ljudi, pomalo i sami iziritirani ushićenim mamama, izračunali su da je najverniji korisnik FB danas jedna – majka. Prema jednom istraživanju, čak 57 odsto mama aktivnih na fejsbuku starije je od 35 godina i u pitanju je prva generacija žena koje svoju decu podižu u potpunosti tokom FB ere.
Ako vam pravi socijalni život trpi, onda onaj virtuelni može da procveta. Ovo istraživanje otkrilo je da sedam od deset majki ima profil, da je učlanjeno u više stotina, čak i do 1.000 grupa, javnih ili privatnih, i loguju se na FB dovoljno često da prosečno postavljaju statuse i do 5,1 puta dnevno. Ove grupe imaju po nekoliko stotina do desetak hiljada članova, i diskutuju o svemu, od toga kako naučiti dete da ide na nošu, do toga kako izabrati pravu privatnu školu. Iako tu nema direktnog “moj sin je pametniji od tvog”, nadmetanja ima, i te kako.
“Ono što me je izluđivalo kad mi je sin bio mlađi bilo je kad vidim da mame postavljaju statuse o tome kako njihova beba dobro spava. Naš sin je bio nemiran i bili smo iscrpljeni od nespavanja. Da budem iskrena, kad bih videla post ‘moja beba je spavala šest sati bez prekida prošle noći’, odmah bih udarila ‘hajd’ toj osobi, koliko me iritiralo.”
Ivana, majka skoro jednogodišnje devojčice, kaže da je sada češće na društvenim mrežama nego pre rođenja deteta i da na različitim FB stranicama možete da pročitate sve: od saveta do uvrede. “Logično je da imam više vremena, u početku nisam ni uključivala internet jer sam bila neispavana. Ali sada često pustim malecku da sisa, a ja na telefonu listam fejsbuk. Vrlo često krstarim po stranicama posvećenim majkama jer zaista ima mnogo korisnih saveta. Ali, iznad svega, da se zabavim raznim komentarima, koji se redovno pretvaraju u hvalisanje ili svađu.”
Ova beogradska mama kaže da je članica različitih grupa u kojima se svakodnevno postavlja hiljadu pitanja. Sve ih zanima – koje pelene da koriste, pa da li dete da stavljaju u dubak, pa da li da odvoje dete od sise posle 18 meseci, do najbanalnijih pitanja. “Najgrublje su majke koje odgovaraju na problem neke anonimne mame, tipa – mama kaže da joj je dete palo s kreveta jer je slučajno zadremala, a ostale – pa što niste kod lekara, a ne na FB, druga kaže razmazićeš je što spava s tobom, gurni je u krevetac, neka plače… Onda se javi neka i kaže da plakanje može da ošteti mozak…”
Nedavno je jedna mama – Li En Elion, izazvala bes ostalih majki jer je na FB postavila sliku na kojoj se vidi da u poodmakloj trudnoći diže tegove. Neki su je hvalili, većina kritikovala, ali nije bilo majke koja se nije oglasila. Ono u čemu naše mame prednjače nije toliko hvaljenje dece, nego hvaljenje brzinom gubitka kilograma. Sad je postalo važno, kao da ste Viktorijin anđeo, koliko ste brzo uspeli da uđete u skini-farmerke. “Sećam se jedne koja je pitala da li je mnogo što se ugojila pet kilograma za osam meseci, a onda su je napale ‘prijateljice’ sa FB: ‘Što se praviš luda, naravno da je to malo.’ Druga kaže: ‘Ja sam 30 i baš me briga…’ A pošto ih ima iz svih delova bivše Jugoslavije, ide se čak i do verskih uvreda”, priča nam Ivana.
“Poznanica je postavljala crtež svoje ćerke i bio je savršen. Mnogo bolji nego što moj sin crta, iako su istih godina”, kaže jedna učiteljica iz Teksasa. “Paničila sam minut, ali sam se onda smirila. Ako neko postavlja pozitivna, vesela, savršena sr.nja sve vreme, ja uvek mislim: ‘Ne. Neću to da progutam, ničiji život nije toliko savršen.'”
Kao što je već rečeno, hvala Bogu na opciji “sakrij”, koja se sada zove “ne želim ovo da vidim”. Ali, ne mogu baš svi da se odreknu fejsbuka, niti možete baš sve ljude da blokirate. A i nije sad baš Fejsbuk za sve kriv. Hvaliti se svojim detetom nije ništa novo, to se dešavalo i pre društvenih mreža. Igra “uporedi se ko je bolji2 igra se još od trenutka kad kročite na lokalno igralište i počnete da gradite kulu u pesku. Ali, isti motiv gura mame napred da bi pokazivale svoju decu virtuelnom društvu.
Dr Jelica Petrović sa Odseka za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu kaže da korišćenje fejsbuka ima svoje prednosti i mane, da je obezbedilo brz protok i širinu informacija, ali da je ponudilo i razne iluzije.
“Naravno da savršenstvo u bilo čemu, pa i u ulozi roditelja, ne postoji. Stiče se utisak da je život set lepih fotografija, ali život je sve samo ne to. Fotografija je statična, predstavlja samo jedan uhvaćen idealan momenat. Takvo takmičenje majki uglavnom je proizvod ispraznog života, robovanja socijalno poželjnim formama, idealu savršene majke, težnje da se predstave drugima u najboljem svetlu”, kaže dr Petrović za Nedeljnik. “Ta potreba da se dokazujete drugima, da sopstvenu vrednost procenjujete po tuđim kriterijumima, da vredite onoliko koliko ‘lajkova’ imate – sve to bi trebalo da je ostalo davno iza nas, u periodu adolescencije. Šta se, uostalom, dešava kad ugasite kompjuter? Padaju maske i dešava se život, sa svim svojim dobrim i lošim trenucima. I suočavanje sa sobom.”
Kad pogledate svoj FB profil, shvatićete da je on vaša lična karta, ili možda lična karta deteta o kojem postujete. Neko zlurad bi rekao da ceo jedan život stane na “zid”. Onima kojima ne smeta da se o njihovoj bebi sve zna, možda će se predomisliti za nekoliko godina, kad dete poraste i pročita čime ste se sve hvalili o njemu. Pritisak očekivanja, nadmetanje, kako li to utiče na mlađa pokoljenja?
Dr Petrović kaže da je uloga roditelja jedina doživotna uloga, i podrazumeva visok stepen emocionalne zrelosti, spremnosti na odricanja, kompromise.
“Roditeljska ambicioznost sama po sebi ne mora nužno da bude loša, jer ako je shvatimo kao težnju ka ostvarivanju sopstvenih potencijala, ona je zapravo vrlo podsticajna i konstruktivna. Međutim, problem nastaje ako roditelj nije zadovoljan sobom, sopstvenim postignućima, pa svoje dete vidi kao ‘sopstveni narcistički produžetak’ preko koga treba da ostvari svoje ambicije. Tada se gube iz vida lični potencijali, želje i mogućnosti samog deteta, koji nipošto ne moraju biti u skladu s afinitetima roditelja. Neretko se dešava da ta deca, pred koju se postavljaju nemogući zahtevi, budu rastrgnuta između pritiska za definicijom savršenstva s jedne strane, i želje da ispune roditeljska očekivanja s druge.
To, nažalost, neminovno dovodi do ‘izgaranja’, odustajanja, pri čemu dete oseća krivicu, strah, postaje nesigurno. S druge strane, moguć je i beg u neku vrstu destruktivnog ponašanja, kao potpunog opozita od očekivanja roditelja. Čuvena krilatica nam kaže: Ne dozvolite deci da odrastaju s idejom da su vredni jedino ako su uspešni – počeće da vas kažnjavaju sopstvenim neuspehom. U suštini, najlepše što roditelj može da podari svom detetu jeste da ga razume i prihvati sve njegove specifičnosti, da razume njegovu individualnost, čime mu i dalje utire put da i samo razume i poštuje druge ljude. Tako da, ‘negde tamo’ idealan život ne postoji, postoji samo težnja da ga u okviru svojih mogućnosti učinimo što ‘idealnijim’. A kad bismo više ‘živeli’ takve trenutke, a manje ih slikali i ‘šerovali’, život bi nam bio mnogo ispunjeniji a deca srećnija i neopterećena virtuelnim kriterijumima uspešnosti.”
Preuzeto: Yumama.com
