Iskoristili smo sve ovogodišnje resurse planete Zemlje za Afriku i Evropu, saopštila je Evropska komisija na svom Tviter nalogu
Danas je Dan ekološkog duga zemlje, odnosno dan do kada smo potrošili prirodne resurse koji mogu da se obnove u ovoj godini.
Klimatske promene i degradacija životne sredine predstavljaju egzistencijalnu pretnju Evropi i svetu. Da bi prevazišla ove izazove, Evropi je potrebna nova strategija rasta koja će Uniju pretvoriti u modernu, ekonomičnu i konkurentnu ekonomiju, u kojoj nema neto emisije gasova sa efektom staklene bašte do 2050. godine, navodi se na sajtu Komisije.
Ipak, po računici Mreže za globalni ekološki otisak, ove godine smo potrošili 9,3 odsto resursa manje nego prošle godine. Pandemija izazvana korona virusom spustila je trošenje kapaciteta prirode na nivo od pre 15 godina, ali stručnjaci upozoravaju da jedino održivi oporavak zaista može da spreči uništenje prirode.
Posle pola veka od kada se računa ekološki otisak, ove godine prvi put se beleži smanjenje potrošnje prirodnih dobara i to kao posledica globalnih mera u borbi protiv kovida 19.
Duška Dimović iz Svetskog fonda za prirodu kaže za RTS da je ove godine industrija manje radila i da se manje putovalo.
“Kad kažemo da je manji misli se na smanjeni ugljenični otisak. On je 14, 5 odsto manji nego 2019, ali iako je taj dan 22. avgusta Srbija je čak ranije potrošila 18. jula, svoje resurse koje ima na raspolaganju. Tu mislimo na šume, na ribe, na vode na useve, ono što mi potrošimo”, navodi Dimovićeva.
Eksploatacija šuma smanjena je za 8,4 odsto, ali je porasla bespravna seča šuma, kao i ilegalni lov i ribolov. Globalna epidemija poremetila je snabdevanje hranom i donela i glad i povećanje količine bačene hrane.
“Ove godine možda je taj uticaj na prirodne resurse bio blago usporen zbog kovida, ali to je samo jedno privremeno usporenje. Imamo dosta podataka i dosta činjenica koje govore u prilog tome da se trendovi globalnog zagrevanja i nestajanja prirodnih resursa nastavljaju”, kaže Boris Erg iz Međunarodne unijeza zaštitu prirode.
Trećina životinjskih vrsta je ugrožena. Ljudi i dalje troše 60 odsto više prirodnih dobara negošto može da se obnovi.
Iznenadno smanjenje ekološkog otiska izazvano pandemijom daleko je od namerne promene, koja je potrebna za postizanje ekološke ravnoteže, tvrde stručnjaci.
Da bi prevazišla ove izazove, Evropi je potrebna nova strategija rasta koja će Uniju pretvoriti u modernu, ekonomičnu i konkurentnu ekonomiju, u kojoj nema neto emisije gasova sa efektom staklene bašte do 2050. godine, a ekonomski rast se odvaja od korišćenja resursa, i nijedna osoba ni mesto nisu prepušteni sami sebi, navodi Evropska komisija.
Preuzeto: informer.rs
