Drugi dan 3. Međunarodnog festivala „Potpis“ Opštinskog kulturnog centra obeležili su program namenjen učenicima Osnovne škole „Žarko Zrenjanin“ i pozorišno veče.
Lektor i pisac Violeta Babić predstavila je učenicima od petog do osmog razreda svoje tri knjige JEZIČKIH CRTICA „365“, „366“ i „367“.
– Svakodnevno primećujem nepravilnosti u govoru onih s kojima sam u kontaktu i nikako da se pomirim s tim da čak i obrazovani ljudi ne govore uvek ispravno. Uglavnom mi to što čujem u prodavnici, u gradskom prevozu, na televiziji ili što pročitam u novinama i služi kao građa za obradu jezičkih problema.
Nijedna crtica nije izmišljena. Svaka je povezana sa stvarnošću i nekom realnom situacijom. A greške koje se pojavljuju najčešće su sledeće: nepravilno korišćenje vokativa („Zdravo Iva!“ umesto „Zdravo, Ivo!“), nepoznavanje pisanja negacije „ne“ uz glagole („Ja stvarno neverujem!“, a zapravo ne veruje), pogrešna upotreba imperativa (Spoji i osvoji!, a treba Spoj i osvoj!) i anglosrpski jezik, kojim se govori preko svake mere i sve skraćuje bez ikakve potrebe, iz pomodarstva, rekla je, između ostalog, Violeta Babić.
U Velikoj sali OKC Milan Caci Mihailović održao je predstavu sačinjenu od crtica iz svoje tri knjige „Uspomene 212“. Publiku je nasmejao anegdotama iz bogatog pozorišnog života „Ateljea 212“. Tako smo čuli kakvim su se doskočicama i smicalicama služili poznati glumci, ali i ostalo osoblje velikog teatra kakav je „Atelje 212“. Bilo je tu raznih epizoda iz života Zorana Radmilovića, Danila Bate Stojkovića, Svetlane Bojković, Žanke Stokić, Mire Trailović i mnogih drugih.
Glumac je apatinsku publiku podsetio da je u Somboru služio vojsku, a u Apatinu najčešće provodio slobodne sate i dane.
– Vrlo sam uzbuđen došao zato što sam pre 41 godinu služio vojsku u Somboru i dolazio često u Apatin. Ovaj grad mi je ostao u lepoj uspomeni. Malo sam i strepeo da li će biti publike. Prošetao sam i na više mesta nailazio na vrlo prijatne situacije gde su me ljudi ljubazno pozdravljali. Mislim da je i ovo veče bilo vrlo prijatno. Na početku svakog gostovanja publici kažem da nam je smeh potreban, jer je on lek za ova teška vremena u kojima živimo. Ovo su lepe, naivne priče o ljudima koji su obeležili jedno vreme. Srećan sam što sam ušao u ovu generaciju i što sam proživeo jedno vreme sa njima, rekao je Caci.
Na kraju večeri glumac je potpisivao knjige.
Izvor: Radio Dunav
