U Apatinu je održan seminar o proizvodnji rakije i predstavljena knjiga „Rakijski kod“ Gorana Markovića iz Beograda. Za seminar se prijavilo 40 proizvođača rakije iz Apatina i okoline, ali i Beograda, Pančeva, Titela, Srbobrana, Crvenke.
– Ideja nam je bila da delujemo edukativno, u cilju pobiljšanja kvaliteta rakije u našoj opštini. Kod malih proizvođača postoji volja za proizvodnjom, ali nam je prilično nizak nivo kvaliteta rakije. Zato trebamo raditi na edukovanju ljudi, da shvate da moramo tehnološki napredovati, da bi podigli kvalitet rakije. Vrhunske naše rakije su u svetu priznate i poznate i u rangu su sa škotskim viskijima, francuskim konjakom, kalvadosom. Za njima je odmah naša šljiva prepečenica iz hrastovog bureta. Taj nivo moramo da postignemo među širokim narodnim masama, a ne da on bude privilegija velikih proizvođača – rekao je Petar Horti iz Udruženja voćnih i prirodnih rakija Apatin.
Autor knjige „Rakijski kod“ Goran Marković, u okolini Gornjeg Milanovca ima malu destileriju već 20 godina, koliko se intezivno bavi proučavanjem i poboljšanjem proizvodnje. Prisutan je na forumu „Rakijaši“, gde je svakodnevno dobijao pitanja od mlađih kolega što ga je podstaklo da napiše priručnik za početnike koji bi želeli da nauče proizvoditi rakiju.
– Knjiga je napisana jednostavnim jezikom, nije opterećena stručnim hemijskim formulama. Zamolio sam kolege, Peru Hortija da napiše nešto o radu sa dunjom koja je specifična, Zorana Ristića da napiše nešto o viljamovci, zatim Srđana Minjevića da napiše o koštičavom voću i Armina Tota koji je pisao o jabuci. Nadam se da smo zajedno uspeli da približimo ovu materiju početnicima – istakao je Goran Marković.
Autor je dodao da je u procesu proizvodnje najbitnije imati zdravo voće, jer ako je loše i trulo svi ostali procesi će biti lošiji. Bitna je pravilna fermentacija, destilacija i na kraju odležavanje. Po njemu, proizvođači koji se ne bave ozbiljnije proizvodnjom rakije uglavnom greše u dodavanju šećera, koje nije dobro, ali i u brzoj destilaciji.
– Prisutna je i želja da se u toku dana ispeče više kazana, što ne može dati kvalitet. Šljivova rakija je najkarakterističnija za naše područje i to je ono što mi možemo da pružimo i ona je u vrhu svetskih pića – dodao je Marković.
Na pitanje koja je najbolja rakija koju je pio, gost je odgovorio da to nije bilo kod čoveka koji proizvodi brendiranu rakiju.
– Pio sam rakiju od srpske crvene ranke, staru dvadeset godina, kod domaćina čiji je otac ispekao i koji nije ni znao šta ima. Ima i kupovnih dobrih rakija koje su vredne pažnje, kao što je „Zlatni tok“ Ivana Uroševića i ima ih još. Rakija Petra Hortija spada u moje omiljene, ima malu ali kvalitetnu destileriju – kaže Marković.
Interesovanje za seminar je bilo veliko i Udruženje će i ubuduće organizovati ovakve radionice na kojima je tematski predstavljen sam način proizvodnje rakije. Petar Horti je govorio u uvodnom delu predavanja, Goran Marković o svojoj knjizi i koštičavom voću, Zoran Ristić o jabuci i načinima pripreme i fermentaciji, a organizovana je i mala degustacija. Na nekom sledećem seminaru, prema rečima Petra Hortija, pored teorijskog dela biće predstavljen i praktični, uz manji kazan, da bi prisutni mogli videti kako se radi ono o čemu slušaju.
Foto: Ilustracija
