U okviru manifestacije „Muzeji za 10” juče, 19. maja, održano je tradicionalno muzejsko dešavanje „Muzej u mom domu” u Gradskom muzeju Sombor. Nekoliko sugrađana uzelo je učešće. Predstavili su se somborskoj publici veoma šarenom ponudom.
Dom dobrih duhova čuvara – Evgenija Vasić
Evgenija (Viktorovna Sokolova) Vasić, naša sugrađanka ruskog porekla, i saradnica muzeja, koja nam je u pravom muzejskom maniru predstavila predmete-spone njenog starog doma u Samari, Rusija, i novog u Somboru. Evgenija nam donosi predmete koje je sačuvala u svom koferu. Tako su se, na zanimljiv način, poklopili „Muzej u mom domu” i „Muzej u koferu”, dva programa koji na Evgenijinom primeru govore o dragocenostima srca koje savremeni nomadi nose sa sobom, čuvajući njihov identitet sećanjima i povezivanjima s prošlošću i poreklom. Od Evgenije smo naučili o značaju porcelanskih figurina koje su se proizvodile u SSSR, zatim o čuvenim lutkama babuškama koje u Rusiji zovu Matjuška i drugih sitnica koje imaju priču i vode nas velikim prostranstvima Rusije i Japana jer su i predmeti, baš kao i Evgenija i pripadnici njene porodice (otac i deda), povezani s ove dve velike i daleke zemlje.
Dom živih uspomena – Siniša Stričević
Siniša Stričević je čuveni somborski novinar, generacijama poznati glas sa Radio Sombora i Novog radija Sombor. On je i veoma zapaženi kulturni poslenik koji se rado odaziva i učestvuje u brojnim manifestacijama u sklopu svog NVO Podijum i doprinosi raznovrsnosti medijske i kulture ponude u našem gradu.
„Muzej u mom domu” se dešava u maju, mesecu tablona. Siniša nam donosi tablone – svoj, svojih roditelja i bake i dede. Tri generacije jedne porodice pričaju priču o nadanjima koje prate ispiti zrelosti, davne mature dragih ljudi kojih više nema. Tablone upotpunjuju venčane fotografije, starinska bakina pegla, dedin čirak koji je doneo iz starog zavičaja u Hercegovini, deo majčinih zaista vrednih i dobro očuvanih salveta koje je skupljala (ima ih preko dve stotine!) i Sinišin globus koji mu je kao dečaku poklonio deda, poklon koji ga je simbolično uputio u novinarski poziv i ljubav prema putovanjima.
Muzej u Sinišinom domu živih uspomena je podsećanje na one koje smo voleli, njihov svet i lepe običaje, a predmeti koje vidmo predstavljaju i one koji nisu dospeli do našeg vremena, te govore i u njihovo ime.
Dom kao muzej odbačenih stvari – Zoltan Radić
Zoltan Radić je slikar, multimedijalni umetnik i muzičar koji živi na relaciji Sombor-London. Pripadnik je prve prave generacije avangardnih umetnika u Somboru. Očekuje svoju dugo očekivanu i zasluženu retrospektivnu izložbu i monografiju. Ovaj susret Zoltana i Gradskog muzeja Sombor je možda početak jednog divnog prijateljstva.
„Muzej u mom domu” Zoltana Radića je specifičan jer on ima dva doma: somborski i onaj u Londonu. Ono što ih objedinjuje je jedan viši i širi dom koji se zove umetnost. Zoltan je rešio da nam pokaže skulpturu-objekat neku vrstu trodimenzionalnog kolaža (asamblaž), umetničko delo koje je nastalo spajanjem delova starih, odbačenih stvari. U svom konačnom obliku, te odbačene stvari grade novu realnost, umetničko delo. Svojom pričom Zoltan nas upozorava na svoj muzej sastavljen od starih predmeta koji dobijaju nov smisao u njegovoj umetnosti, ali i simbolično vraćaju nas nama samima jer i mi smo u izvesnom smislu asamblaži sastavljeni od novih i starih priča, aktuelnosti i sećanja.
Foto: Gradski muzej Sombor
