Prve Olimpijske igre modernog doba održane su od 6. do 15. aprila 1896. godine u Atini. Na Igrama u Atini samo muškarcima je bilo dozvoljeno da se takmiče.
Igre su okupile 241 sportistu iz 14 zemalja i sportisti su se takmičili u 9 različitih sportova.
Sportovi:
- Gimnastika (8 disciplina)
- Atletika (12 disciplina)
- Biciklizam (6 disciplina)
- Plivanje (4 discipline)
- Dizanje tegova (2 discipline)
- Mačevanje (3 discipline)
- Streljaštvo (5 disciplina)
- Tenis (2 discipline)
- Rvanje (1 disciplina)
Prvobitna zamisao bila je da se na Igrama održe takmičenja u 11 sportova, ali takmičenja u veslanju i jedrenju nisu održana. Veslanje nije održano zbog jakog vetra, a takmičenje u jedrenju zbog nedovoljnog broja jedrilica.
Gimnastička takmičenja su se odvijala na otvorenom, na stadionu Panatinaiko. U osam različitih disciplina (vratilo, razboj, konj sa hvataljkama, preskok, krugovi, konopac, razboj ekipno, vratilo ekipno) se takmičio 71 takmičar iz devet zemalja.
Atletika se poput gimnastike održala na stadionu Panatinaiko od 6. do 10. aprila, sem maratona koji se trčao od Maratonskog polja do stadiona na kojem su se održavala atletska takmičenja. Takmičila su se 63 takmičara iz 9 zemalja u 12 atletskih disciplina (100 metara, 110 metara sa preponama, 400 metara, 800 metara, 1500 metara, maraton, skok u vis, skok motkom, skok u dalj, troskok, bacanje kugle, bacanje diska)
Biciklizam je na Igrama u Atini bio prisutan u 6 različitih disciplina (drumska trka, sprint, 333,3 metra, 10 kilometara, 100 kilometara, 12 sati). Sva takmičenja su održana na tada novoizgrađenom velodromu Neo Phaliron, sem drumske trke od Maratona do Atine i nazad.
Plivanje je okupilo 19 plivača iz četiri zemlje. Sva plivačka takmičenja su se održala u zalivu Zea u Pireju. Plivačko takmičenje imalo je četiri discipline (100 metara slobodno, 500 metara slobodno, 1200 metara slobodno i 100 metara slobodno za mornare). Mađarski plivač Alfred Hajoš je prvi plivački olimpijski šampion. Osvojio je dve zlatne medalje u disciplinama 100 i 1200 metara slobodnim stilom.
Dizanje tegova bilo je zastupljeno sa dve discipline (jednoručno i dvoručno dizanje). Okupilo je 7 takmičara iz 5 zemalja i takmičenje je održano u jednom danu za obe discipline, tačnije 7. aprila. U jednoručnom dizanju pobedio je Longston Eliot iz Velike Britanije, a u dvoručnom Danac Vigo Jensen.
Mačevanje je jedini sport na ovim Igrama u kojem je bilo dozvoljeno učešće profesionalnim sportistima u disciplini floret za trenere. Pored ove discipline bile su zastupljene još floret i sablja za amatere. Mačevaoci su se takmičili u Zepionu i na programu su bile 7. i 9. aprila. Bilo je prisutno 15 mačevaoca iz četiri zemlje, a u borbama kao pobednik bio je onaj koji je prvi došao do 3 pobede.
Streljaštvo se održalo u Kaltei, predrgrađu Atine, na specijalno izgrađenom strelištu za ovu priliku. Imalo je pet disciplina (vojnička puška, puška slobodnog izbora, vojnički pištolj, pištolj brza paljba, pištolj slobodnog izbora).
Tenis je igran na terenima Tenis kluba. Takmičenje se održalo od 8. do 11. aprila i okupilo je 13 takmičara iz 6 zemalja. Bile su prisutne dve kategorije. Teniseri su se nadmetali pojedinačno i u igri parova. Momčilo Tapavica je prvi Srbin koji je osvojio olimpijsku medalju. On je pod zastavom Mađarske osvojio bronzanu medalju u pojedinačnoj konkurenciji.
Rvanje je bilo specifično organizovano za razliku od današnjeg rvanja kojeg poznajemo. Takmičari nisu bili podeljeni u težinske kategorije već su se svi takmičili u jednoj. Pored toga, ni pravila nisu bila tačno definisana. Svega 5 takmičara iz četiri zemlje se okupilo u rvanju i zlatnu medalju odneo je Karl Šuman iz Nemačke, koji je najuspešniji sportista Igara u Atini sa 4 zlatne medalje. Pored rvanja osvojio je i tri zlatne u gimnastici.
Ukupno na Olimpijskim igrama u Atini je podeljeno 43 kompleta medalja. Amerikanci su osvojili najviše zlatnih medalja, čak 11. Kraljevina Srbija nije imala svojih sportista na Prvim modernim Olimpijskim igrama, ali je na ceremoniji otvaranja Igara bio prisutan kralj Srbije Aleksandar Obrenović.
Milan Grahovac
