I dalje se ne smiruje prašina podignuta nvodnim curenjem podataka američkog Pentagona – objavljeni su razni poverljivi dokumenti koji pokrivaju teme od rata u Ukrajini do situacija u drugim krajevima sveta, poput Kine ili Afrike.
Kako prenose svetski mediji, ovo je samo “vrh ledenog brega”, jer izgleda da je u pitanju tek prva gomila dokumenata, a da ih u narednim danima ili nedeljama može biti još, a zanimljiva je bila i reakcija Džona Kirbija, koordinatora za strateške komunikacije američkog Saveta za nacionalnu bezbednost. Na pitanje da li administracija veruje da je curenje podataka ograničeno ili postoji stalna pretnja, Kirbi je rekao: “Ne znamo, zaista ne znamo”.
Takođe, Kirbi je rekao novinarima da ne bi trebalo da izveštavaju o procurelim dokumentima, rekavši da su “u pitanju informacije koje nisu u javnom domenu, i nemaju šta da traže na naslovnim stranicama novina ili na televiziji”.
Portparol Pentagona Kris Meger je naveo da se istražuje da li su dokumenti koji su objavljeni originalni. Rekao je i da deluje da su na fotografijama dokumenti u formatu sličnom onom koji se koristi za ažuriranje obaveštajnih podataka ili podataka u vezi sa operacijama u vezi sa Ukrajinom i Rusijom. Međutim, naveo je da izgleda i da su neki dokumenti izmenjeni.
“Najmanje jedan od dokumenata delike kao da je izmenjen, da bi se sugerisalo da je Ukrjaina pretprela veće gubitke od Rusije, a u originalnom dokumentu piše suprotno”, naveo je.
Upozorava da bi posledice curenja informacija mogle da budu značajne, čak i smrtonosne za izvore američkih obaveštajnih službi. “objavljivanje poverljivih i osetljivih podataka ne može da ostavi velike posledice samo po nacionalnu bezbednost, već može dovesti i do smrti”, upozorio je.
Fotografije onoga što izgleda kao strogo poverljivi podaci prvo su se pojavile na društvenim mrežama kao što su “Discord” ili “4Chan”, pa su se odatle proširili brzo i ostatkom interneta, a Pentagon je naveo da je istraga o celoj situaciji u toku.
Najzanimljiviji deo odnosi na prisluškivanje visokih zvaničnika zemalja kojima je Vašington saveznik u brojnim pitanjima, a prema podacima koji su objavljeni, nije zaobiđen ni ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.
U jednom od dokumenata navodi se da je Zelenski krajem februara “predložio napad na lansirna mesta u ruskoj Rostovkoj oblasti” uz pomoć dronova, s obzirom na to da Ukrajina nema kapacitete u vidu dalekometnog oružja za tako nešto.
Izvor blizak Zelenskom rekao je da ovo “nije iznenađujuće”, ali da su ukrajinski zvaničnici veoma frustrirani zbog curenja ovih podataka, preneo je američki CNN.
Reakcije iz Kijeva i Moskve na procurele dokumente bile su, uglavnom, očekivane. Pojedini ukrajinski zvaničnici tvrde da je u pitanju ruska operacija, dok iz Kremlja stižu izjave kako je “najlakše okriviti Moskvu za sve”.
“Cilj curenja tajnih podataka je očigledan: odvratiti pažnju, baciti sumnje i posejati razdor. To je obična igra ruskih službi”, napisao je na Tviteru savetnik ukrajinskog predsednika Mihailo Podoljak.
Sa druge strane, portparol Kremlja Dmitrij Peskov u izjavi za medije nazvao je ove dokumente “zanimljivim”, a prokomentarisao je i kako “na Zapadu postoji tendencija da se za sve okrivi Moskva”.
Prisluškivanje razgovora o slanju oružja
Sudeći prema procurelim podacima, Zelenski nije jedini saveznik koga je Vašington špijunirao, a na tom spisku su se našli i zvaničnici Južne Koreje, kao i Izraela.
U jednom dokumentu koji je nosio datum 1. mart, oznaku “najstroža tajna” i na kom se navodi da dolazi od CIA, piše kako Mosad (izraelska obaveštajna služba) ohrabruje proteste protiv izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, i njegovih planova da pojača kontrolu nad vrhovnim sudom.
“Mosad i njegovi visoki službenici nisu ni na koji način učestvovali kada su u pitanju demonstracije, i svi su posvećeni vrednostima koje nosi služba državi, što je i vodilo Mosad od njegovog osnivanja”, saopšteno je iz Netanjahuove kancelarije.
Još jedna zemlja koja se pominjala u procurelim dokumentima je Južna Koreja, a sugeriše se da su SAD prisluškivale visoke južnokorejske zvaničnike u vezi sa pitanjima koja se tiču trgovine oružjem.
Sudeći po dokumentima, CIA je pratila razgovor južnokorejskih zvaničnika o tome da li bi granate koje Seul planira da proda Vašingtonu na kraju završiti u Ukrajini.
Britanski Gardijan preneo je kako SAD pokušava da “izgladi odnose” sa saveznicima koji su pomenuti pri ovom curenju podataka, kao i da je američki ministar odbrane Lojd Ostin razgovarao sa južnokorejskim kolegom tim povodom.
Južna Koreja, mada veliki izvoznik oružja, već dugo prati princip da ga ne prodaje zaraćenim stranama, pa je u skladu sa tim na ove navode oštro reagovano iz kancelarije predsednika te zemlje, Juna Suka Jeola.
Iz njegovog kabineta je, nakon preliminarne istrage, navedeno da su “male šanse” za to da su razgovori južnokorejskih zvaničnika presretnuti od strane američkih obaveštajaca, a zamenica savetnika za nacionalnu bezbednost Južne Koreje rekla je da su podaci dobijeni iz navodnog prisluškivanog razgovora “netačni” i da su “izmenjeni”.
Prema procurelim podacima, obaveštajne službe SAD su presrele još jedan zanimljiv razgovor koji se tiče oružja – ovoga puta, između egipatskih zvaničnika.
Egipat je, kako se čini, nameravao da Rusiji pošalje rakete i drugu municiju, mada američki zvaničnici veruju kako taj plan nije zapravo i sproveden u delo, preneo je “Vašington post”.
Navodno, egipatski predsednik Abdel Fatah El-Sisi je u februaru planirao da proizvede 40.000 raketa za Rusiju, i naložio zvaničnicima da čuvaju proizvodnju i isporuku u tajnosti “kako bi izbegli probleme sa Zapadom”.
Upitan o ovome, portparol egipatskog ministarstva spoljnih poslova Ahmed Abu Zeid rekao je za Vašington post: “Pozicija Egipta od samog početka je utemeljena na tome da se ne uključuje u ovu krizu, i da se posvećuje održavanju podjednake distance kada su obe strane u pitanju, dok sa druge strane dajemo podršku Poverlji UN i međunarodnom pravu”.
Šta se otkrilo o ratu u Ukrajini?
Dokumenti su, bar do sada, na internetu objavljeni iz dva puta. Prvog dana objavljeni su uglavnom oni podaci koji se odnose na rat u Ukrajini, odnosno procene obaveštajnih službi SAD o tome kako borba protiče.
Na primer, pominje se plan korišćenja modernih HIMARS raketnih sistema koje su SAD poslale Kijevu. Iz Pentagona nisu javno rekli koliko brzo ukrajinska vojska može da koristi HIMARS, dok u dokumentima takvi podaci postoje.
Takođe, u drugom dokumentu, koji nosi oznaku “stroga tajna”, naveden je odeljak pod naslovom “Status sukoba 1. marta”. Tog dana, ukrajinski zvaničnici bili su u američkoj bazi Vizbaden u Nemačkoj, a dan kasnije su ih posetili i visoki američki i evropski vojni zvaničnici.
Drugi dokument uključuje kolone koje izlistavaju jedinice ukrajinske vojske, njihovu opremu i obuku, sa raspredima od januara do aprila. Ukupno, tu se nalaze podaci o 12 borbenih jedinica, a devet obučavaju i opremaju SAD i drugi NATO saveznici.
Od tih devet, šest bi, prema dokumentima, trebalo da bude spremno do 31. marta, a ostatak do 30. aprila. Za ovih devet borbenih jedinica, navedeno je u dokumentima, izdvojeno je više od 250 tenkova i više od 350 mehanizovanih vozila.
Dalje, u jednom od dokumenata sa oznakom “poverljivo”, navodi se kako će ukrajinski PVO sistem S-300 biti iscrpljen do 2. maja u slučaju ovakvog intenziteta korišćenja.
Što se tiče obaveštajnih podataka dobijenih o Rusiji i, pre svega, stanju njene vojske na bojnom polju u Ukrajini, procureli dokumenti pokazuju da su SAD u nekoliko navrata uspele da presretnu komunikaciju koja se odnosila na planiranje ruskih napada, uključujući i napade na termoelektrane, trafo stanice ili mostove u Ukrajini.
