Mehanizam kojim omega-3 izazivaju ove efekte može biti u velikoj meri posledica njihove uloge u regulaciji upale. Danas ćemo, međutim, opisati prednosti omega-3 masnih kiselina za balansiranje hormona.
Zašto su nam potrebne omega-3 masne kiseline
Omega-3 masne kiseline svima su nam potrebne da bismo održali optimalno zdravlje. Najviše ih ima u masnoj ribi, kao što su skuša, losos i haringa, ali se mogu naći i u nekim proizvodima neživotinjskog porekla kao što su laneno seme i orasi. Očigledno, ova hrana se ne konzumira toliko često kao hrana bogata omega-6 uljima.
Omega-3 se koriste u proizvodnji i funkcionisanju hormona. Ako se ne nalaze u ishrani, vaše telo jednostavno nema gradivne blokove koji su mu potrebni za stvaranje i efikasno korišćenje hormona. Još jedan uobičajeni simptom povezan sa mnogim vrstama hormonske neravnoteže je upala. A poznato je da omega-3 pomažu telu da se izbori s upalama.
Menopauza
Kraj menstruacije je povezan sa velikim protokom u sintezi i signalizaciji mnogih ženskih reproduktivnih hormona. Ove promene su često povezane sa mnogim neprijatnim i frustrirajućim simptomima, kako fizičkim tako i emocionalnim. A neraspoloženje je uobičajena i svakodnevna pojava. Omega-3 masne kiseline mogu da podrže zdravu uravnoteženu tranziciju kroz menopauzu promovišući pozitivnije raspoloženje i sprečavajući neprijatne simptome menopauze.
Zdravlje štitne žlezde
Štitnjača igra glavnu ulogu u metabolizmu, raspoloženju i još mnogo toga. Omega-3 može pomoći u regulisanju rada tiroide. Većina slučajeva hipotireoze je uzrokovana autoimunim stanjem poznatim kao Hašimotov tiroiditis, a upala je obično faktor koji doprinosi.
Osobe kojima fali omega-3 verovatno će doživeti veći nivo upale, što može izazvati autoimuni odgovor i oslobađanje više antitela na štitastu žlezdu, stvarajući začarani krug. DHA i EPA, dve komponente omega-3 iz ribljeg ulja, ciljaju upalu direktno preko metaboličkih nusproizvoda koji se nazivaju rezolvini.
Zdrave nadbubrežne žlezde
Nadbubrežne žlezde su odgovorne za proizvodnju i lučenje hormona stresa, uključujući kortizol, epinefrin (adrenalin) i norepinefrin. Više studija je pokazalo da je nizak nivo omega-3 povezan sa višim nivoima hormona stresa u cirkulaciji, dok je veći unos omega-3 povezan sa nižim cirkulišućim hormonima stresa. Istraživači su otišli toliko daleko da povezuju depresivno raspoloženje, bes i agresivno ponašanje i s visokim nivoom kortizola i s niskim nivoom omega-3, od kojih se oba mogu ublažiti suplementacijom omega-3 masnih kiselina.
Zdrav odgovor na insulin
Tipična zapadnjačka dijeta bogata omega-6 mastima, a preniska u omega-3. Ova problematična dijeta je takođe povezana sa većim rizikom od gojaznosti, insulinske rezistencije i dijabetesa. Kliničke studije pokazale su da suplementacija s omega-3 masnim kiselinama promoviše zdraviji balans šećera u krvi i zdraviji nivo insulina kod gojaznih osoba. Pokazalo se da EPA i DHA povećavaju regulaciju adiponektina, hormona koji luči masno tkivo i koji poboljšava osetljivost celog tela na insulin. EPA takođe nezavisno utiče na insulinsku osetljivost jetre kroz različite mehanizme.
