On je Beogradu poklonio hotel Balkan, Moskvu i Kasinu, a niko ne zna ko je ovaj čovek i koliko je važan za našu istoriju

Danas, nažalost, malo ko zna ko je bio Golub Janić, veoma značajna ličnost srpske istorije.

Kad zakoračite na Terazijski trg i u čuveni hotelski trougao, ne znate gde pre da gledate. Tu je stara gradska dama Hotel Moskva, tu je Hotel Kasina, ali i Hotel Balkan – po mišljenju mnogih, najlepši beogradski hotel. Na fasadi hotela nalaze se dve biste i natpis koji nam govori da je reč o zadužbini Samuila i Goluba Janića iz Mavrova.

Danas, nažalost, malo ko zna ko je bio Golub Janić, veoma značajna ličnost srpske istorije.

Janići su poreklom iz Mavrova, najvećeg makedonskog nacionalnog parka. Samuilo je, zajedno sa ocem Janetom (po kome su i dobili prezime) prešao u Beograd i postao trgovac.

Pomagao je mnogim vrednim mladićima koji su kasnije postajali ugledni prestonički trgovci, a Samuilo je ostao poznat i kao jedan od prvih koji su uzeli učešće u sukobima sa Turcima 1862. godine, posle indicenta na Čukur-česmi.

Samuilov sin Golub završio je osnovnu školu i gimnaziju u Beogradu, a potom je, kao dobrovoljac, učestvovao u srpsko-turskom i u tursko-ruskom ratu.

Otac ga je postepeno uvodio u porodične poslove koje je Golub uspešno unapređivao ulažući u nekretnine.

U okolini Terazija imao je sedam velikih placeva koje je rentirao – hotel Balkan na Terazijama, imanje Ruska Kruna (kafana), imanje Šumadija (takođe kafana), više placeva, kuća i lokala u Dečanskoj, ulici Kralja Milana, Kralja Milutina, Deligradskoj.

Posle očeve smrti, Golub Janjić posvetio se politici, najviše radu na oslobađanju južnih srpskih krajeva. Bio je veoma blizak kralju Aleksandru Obrenoviću i u noći atentata trebalo je da bude na dvoru.

Nikola Pašić, kao predsednik srpske vlade, često se konsultovao sa Golubom, a na ime ovog trgovca i veleposednika glasile su sve tapije na imanja koje je Srbija kupovala u Makedoniji za srpske prosvetne i i nacionalne ustanove.

Golub Janić ženio se tri puta, ali nije imao dece. Njegova treća žena bila je Bosiljka Janić, unuka vojvode Cincar Janka Popovića.

Preminuo je 1918. godine, u vreme kada je srpska vojska ulazila u grad. Njegovo telo bilo je izloženo u trpezariji kuće na Terazijama, prema običajima, a rođaci i prijatelji su dolazili da se oproste. Celivali su ga u čelo, kako tradicija nalaže, ali su njegovi nekadašnji šegrti i pomoćnici u znak zahvalnosti celivali ruke ovog velikog dobrotvora.

Celokupnu imovinu ostavio je Bosiljki, koja je celog života učestvovala u dobrotvornom radu. Osnovala je tri zadužbine koje nase ime njenog supruga i članova njegove porodice:

– Zadužbinu Samula i Goluba S. Janića pri Filosofskom hotelu i Učiteljskoj školi u Skoplju
– Zadužbinu Samula i Goluba S. Janića pri Srpskoj kraljevskoj akademiji – današnji hotel Balkan na Terazijama, i
– Fond Sofije Samuila i Bosiljke Goluba S. Janića, čija je namena bila obezbeđivanje odeće za siromašne učenike osnovnih škola u Južnoj Srbiji.

Povodom Golubove smrti pešadijski major Branislav Milosavljević napisao je pesmu njemu u čast:

“Valjana starino, tebe nema više!

Tvoje srpsko srce ne bije u grudi.

Sklopio si oči. Mrak ti zene siše,

sad kad nova zora, “srpskoj braći” rudi.

Gledao si majku – otadžbinu našu,

Gde je nemci gaze, a Bugari muče.

Gledao si kako majku lancem pašu

i od silnog bola tvoje srce puče!

Oko tvoje mutno, upravljeno k jugu,

Ukočeno gleda – srce ti se steže.

I ti spazi sunce kako pravi dugu;

Vide švapske čete kako preko beže.

Od radosti velje, tebi snaga dođe

I ti se podiže i opruže ruku,

I drhćući nogom ka prozoru pođe;

“Gledaj, ženo, kako Srbi Švabe tuku!”

I k’o hrast odsečen na zemlju se sruši.

Pomodrele usne šapću nemo slova:

“Živela Srbija!” – zastade u guši…

Crni gavran graknu vrh tužna Mavrova.

Valjana starino, tebe nema više.

Tvoje srpsko srce ne bije u grudi.

Sklopio si oči. Mrak ti zene siše,

Sad kad nova zora “srpskoj braći” rudi.”

Preuzeto: Telegraf.rs/Dnevno.rs

Be the first to comment

Leave a Reply