Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) postigla je dogovor nakon skoro dvonedeljnog zastoja u razgovorima o budućem nivou proizvodnje nafte, prema izveštajima Vol Strit Žurnala (WSJ) i Rojtersa.
Do privremenog prekida razgovora je došlo početkom jula zbog odbijanja Ujedinjenih Arapskih Emirata da prihvate koordinisani plan proizvodnje nafte u okviru OPEK-a, na čijem je čelu kraljevina Saudijska Arabija.
Naime, Emirati su zahtevali da se poveća njihova proizvodna osnovica – odnosno OPEK-va procena njihovih maksimalnim proizvodnih mogućnosti – jer se na bazi te cifre određuje procenat smanjenja pumpanja i iznos kvota kojih zemlje članice moraju da se pridržavaju shodno sporazumu o proizvodnji.
Članice naftnog kartela smanjuju svoju proizvodnju osnovicu u istom tom procentu, što znači da bi viša osnovica omogućila UAE veću proizvodnu kvotu.
Abu Dabi je inicijalno tražio da se njegova osnovica poveća sa 3,2 miliona barela dnevno na 3,8 miliona barela dnevno.
Prema izvorima, na koje se poziva Vol Strit Žurnal, Saudijska Arabija i njen manji sused postigli su kompromis da proizvodna osnovica UAE bude povećana na 3,65 miliona barela dnevno od aprila 2022.
Izveštaji WSJ-a i Rojtersa nisu zvanično potvrđeni.
Većina delegata u OPEK-u je podržala inicijalni sporazum kojim se predviđa kolektivno mesečno povećanje pumpanja “crnog zlata” za po 400.000 barela dnevno do kraja 2022.
Time bi se postepeno eliminisala preostala ograničenja proizvodnje koja su sporazumom uvedena u proleće 2020. godine, jer su cene nafte već ojačale i dostigle najviši nivo od kraja 2018 godine na krilima ekonomskog oporavka i rastuće potražnje za gorivom.
Izvor: Tanjug / Pixabay
