Kofein ispoljava dalekosežne efekte na mozak. To nije neočekivano, pošto on predstavlja civilizacijsku drogu izbora broj jedan za rano jutarnje ustajanje. Međutim, za tu stimulaciju se plaća skupa cena. (piše: dr Nil Nidli) Razmotrimo kako kofein deluje, a zatim istražimo neke od povezanih sporednih efekata.
Kofein utiče na komunikacioni sistem unutar mozga na veći broj načina. U istraživanju ovih odnosa, moramo da se podsetimo da moždane ćelije međusobno komuniciraju preko razmene hemikalija. Nervne ćelije otpuštaju hemikalije zvane neurotransmiteri (ili “hemijski glasnici”) koje prihvataju druge ćelije. Ti neurotransmiteri zatim prouzrokuju promene u ćelijama koje su ih primile. Neki neurotransmiteri prouzrokuju stimulaciju nervnih ćelija primaoca, dok druge prouzrokuju smanjenje funkcija. široko rasprostranjen uticaj kofeina se koncentriše prvenstveno na njegovu sposobnost da utiče na nivo dva transmitera: acetilholina i adenozina.
Kofein remeti hemiju mozga povećavajući nivo acetilholina i ometajući prenos adenozina. Na taj način, kofein remeti osetljivu ravnotežu nervnog prenosa u mozgu, što
može da ima razarajuće posledice. Adenozin snižava (ili koči) mnoge aspekte moždanog nervnog prenosa. Međutim, kofein slabi njegovu moć da izvršava svoj posao, omogućujući tako veštačku stimulaciju mozga kofeinom.
Nervoza od jutarnjeg uživanja
Za laika adenozin može da izgleda kao “loš momak”. Na kraju, ko želi da umanji prenos poruka u svom mozgu? Možda ćemo jasnije videti problem razmatrajući jedno poređenje: značaj dobrih kočnica na automobilu. Ne ulazite u automobil da biste stali – ulazite da biste negde krenuli. Međutim, ne biste se osećali udobno vozeći kola koja ne mogu da se zaustave. Dobre kočnice su neophodne – i kod vozila namenjenog za vožnju. Slično tome, neurotransmiteri kao što je adenozin koji ima veliku ulogu u “kočenju” su veoma značajni za ravnotežu u mazgu. U psihijatrijskoj literaturi postoji ozbiljna zabrinu-
tost o ulozi kofeina u “remećenju ravnoteže” uma. Kofein je povezan sa teskobom, anksioznom neurozom, psihozom (stanjem u kome osoba gubi dodir sa stvarnošću) i šizofrenijom, takozvanim poremećajem “podeljene ličnosti”. Drugi istraživači dodaju toj listi bunilo izazvano kofeinom i gubitak apetita.
Kofein povećava rizik od depresije
Nivo trećeg neurotransmitera zvanog dopamin se takođe povišava kada pijete proizvode koji sadrže kofein.
To je veoma zabrinjavajuće. Izgleda da neke od najdramatičnijih psihijatrijskih bolesti delom nastaju usled viška dopamina.
U stvari, standardna terapija lekovima za te ozbiljne mentalne poremećaje uključuje upotrebu agensa koji blokiraju dejstvo dopamina. Shodno tome, ne izgleda iznenađujuće da kofein – agens koji povećava nivo dopamina – povećava rizik od određenih mentalnih bolesti, iako može da izgleda bezazlen.
Druge psihijatrijske bolesti, sa velikim efektima na čeoni režanj, mogu da se jave usled neuravnotežene komunikacije u mozgu zbog kofeina. To je naročito tačno u slučaju depresije. Smanjenje funkcije čeonog režnja i toka krvi je izgleda karakteristično za depresiju. Istraživanja ukazuju da te promene delom mogu biti povezane sa nivoom dopamina u čeonom režnju. Uviđajući da se kofein suprotstavlja ulozi adenozina u obezbeđivanju dobrog protoka krvi do mozga i da remeti fiziologiju dopamina, prirodno se možemo zapitati da li postoji veza između upotrebe kofeina i depresije.
Preuzeto: Zdravahrana.com
