Kako prenosi portal agrofin.rs, ulaganje u poljoprivredno zemljište, pokazuje se sve više, isplativije je nego investiranje u druge nepokretnosti.Statistika Republičkog geodetskog zavoda ukazuje na velike razlike od reguiona do regiona u ceni i poljoprivrednog zemljišta. Podaci govore da se u Vojvodini najviše prodaju njive, a u ostalom delu Srbije voćnjaci i vinogradi. Najskuplje zemljište u pokrjaini je u Bačkoj, potom u Sremu, pa Banatu. U Severnobačkom okrugu u proseku hektar poljoprivredbnog zemljišta je 9.650, Zapadnobačkom okrugu 8.250, Sremskom okrugu 8.500 evra.
Podaci Republičkog geodetskog zavoda za prošlu godinu takođe pokazuju da je u trgovanju poljoprivrednim zemljištem najviša prosečna cena od 10.300 evra ostvarena u Južnobačkom okrugu. U poslednje tri godine, cena poljoprivrednog zemljišta u Srbiji beleži rast od oko pet do sedam odsto godišnje.
“Država je donela niz propisa koji su omogućili razvoj tržište poljoprivrednog zemljišta. Oni se pre svega odnose na ukidanje zemljišnog maksimuma, davanje u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta, smanjenje poreza na prenos apsolutnih prava, kao i mere podsticaja za kupovinu i zakup i smanjenje kamata prilikom kupovine. Na taj način, porasla je tražnja za poljoprivrednim zemljištem, a samim tim i njegova cena”, rekao je Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije.
| Prosečna cena zakupa Kada se radi o zakupu poljoprivrednog zemljišta zanimljivo je da se, upoređujući prosečnu visinu zakupnine poljoprivrednog zemljišta sa zemaljama EU, Srbija nalazi negde na sredini. Trinaest zemalja ima višu zakupninu, a 14 nižu u odnosu na Srbiju. Najviša prosečna zakupnina u Holandiji je 3,7 puta viša nego u Srbiji, ali je to znatno manja razlika u odnosu na razliku u ceni kupovine poljoprivrednog zemljišta. Visina zakupnine u Srbiji pet puta je viša nego u Letoniji, gde je zakupnina najniža među zemljama EU. |
B.K.
Preuzeto: agrofin.rs
