U Budimpešti je održan peti po redu samit Evropske političke zajednice, čiji je domaćin premijer Mađarske, Viktor Orban. Na samitu je učestvovalo 42 šefa država i vlada zemalja Evropske unije, kao i kandidata za članstvo, ali i drugih država koje se graniče sa Evropskom unijom.
Upravo je domaćin samita Viktor Orban viđen kao predvodnik Evrope u kontaktima sa Donaldom Trampom, sa kojim se više puta sastao tokom predizborne kampanje u SAD.
Njegovu ulogu, ali i stav da je on “ulaznica za bolje odnose Evrope i SAD”, za Euronews Srbija su komentarisali Marko Todorović iz Centra za evropske politike i Petar Milutinović iz Instituta za evropske studije.
Todorović: Trampova politika je bliža Orbanu, a drugi lideri ne dele iste poglede
Todorović kaže da ukoliko Orban bude kooperativan u odnosu sa ostalim liderima EU moguće je da upravo bude spona između američkog predsednika i Evrope.
“Za razliku od većine drugih evropskih lidera koji su jasno podržali Kamalu Haris u predizbornoj kampanji, Orban je od samog početka bio vrlo jasno na strani Trampa i definitivno je ta Trampova politika nešto što je bliže Orbanu. U tom smislu možda možemo da kažemo da Orban može da bude nekakava vrsta kanala komunikacije između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država sa druge strane. Međutim, to je dosta, da kažemo, uslovno rečeno, jer znamo da Orban nije baš omiljen u većini država članica Evropske unije, da većina lidera ne deli njegove stavove, tako da u slučaju da Orban bude kooperativan i da može da sa svima u okviru Evropske unije prvo razgovara, onda može biti jedna vrsta ulaznice za bolje odnose sa Sjedinjenim američkim državama”, smatra Todorović.
A kada je reč o Ukrajini, predsednik Volodimir Zelenski istakao je da je Ukrajini neophodna dovoljna količina naoružanja, a ne podrška u pregovorima sa Rusijom.
Na pitanje koliko je opravdan strah Zelenskog da će i Trampova administracija drugačije da postupa po pitanju finansiranja Ukrajine, Todorović kaže da brigu Ukrajini donosi stav Trampa da je zainteresovan za prekid rata u toj zemlji.
“Vrlo je izvesno da će doći do manjeg davanje novca Ukrajini od strane buduće administracije. Svakako to bi se verovatno desilo i da je Kamala pobedila, ali svakako u ovom slučaju ta razlika će biti još izraženija. I pogotovo taj politički moment gde je Tramp zainteresovan za prekid rata u Ukrajini, bez obzira na to kakve to posladice dugoročno može da ima po stabilnost i Ukrajine i Evrope, sama ta činjenica donosi brigu za sadašnju vlast u Ukrajini”, kaže on i dodaje:
“Dakle, s jedne strane, naravno da je dobro da se završi rat i naravno da većina ukrajinskih građana želi to što pre, ali s druge strane, ukrajinski građani su takođe dosta zabrinuti da nekakvo rešenje u kome Rusija ne bi bila poražena i taj nekakav mir koji, kako oni kažu, nije pravedan, može rezultirati nastavkom agresije kroz nekoliko godina. A o tome brinu ne samo građani Ukrajine, nego i građani mnogih drugih zemalja na istoku Evrope, dakle, od zemalja Baltika preko Moldavije, Gruzije, tako da ne smatraju baš svi da je kraj rata po svaku cenu najbolje rešenje za Evropu”, zaključuje on.
Viktor Orban je rekao da “moraju da se pronađu načini da se mir vrati u Evropu”. Tramp je ranije govorio da bi za jedan dan rešio sukob u Ukrajini, a na pitanje na koje načine očekuje da će se ići ka tom miru, Milutinović odgovara da sa Trampom možemo da očekujemo velike promene na međunarodnoj sceni.
“Donald Tramp je potvrdio da je otvoren konačno za razgovore sa Vladimirom Putinom. To je nešto što je zaista indikativno, što je novo, što do sada nismo imali sa demokratama, ali i sa Donaldom Trampom možemo da očekujemo velike promene na međunarodnoj sceni”, kaže Milutinović i dodaje:
“Putin je podržao Kamalu Haris, što je vrlo interesantno i vrlo indikativno, ali on je u stvari radio na njenu štetu, a u korist Trampa. I vrlo je bio strateški orijentisan u tom slučaju, i ostvario je zapravo one svoje ciljeve, prema kojima je Donald Tramp pobedio, a da pritom nije bilo formalnog mešanja od strane Vladimira Putina u američke izbore, što nije bila situacija, recimo, 2016. godine. Dakle, vi ste imali optužbe da se Rusi mešaju u te izbore i da vi ne možete da očekujete da će ti izbori biti legitimni. U ovom slučaju oni jesu legitimni, jer ovde sada više nemate mešanje Ruske Federacije niti njihovih zvaničnika u ove izbore. S druge strane, Donald Tramp je potpuno otvoren bio kada je rekao da će doći do pregovora sa Putinom i očekujemo da će biti neki vid primirja koje će biti na neko određeno vreme dogovoreno”, kaže on.
On dodaje i to da Evropi preostaje to da sledi Orbanovu parolu da Evropa mora da izgradi zajedničke odbrambene snage.
“Sada koliko dugo će to trajati, to bi trebalo da se dogovore strane, ali ovakva situacija sa Donaldom Trampom i sa republikancima u Senatu može da znači manje podrške za Ukrajinu i onda otuda Orbanova parola da Evropa, a potencijalno i Srbija, nadamo se da će se to sutra desiti, bude zapravo deo tih zajedničkih odbrambenih snaga Evrope koje bi trebalo da samostalno i autonomno učestvuju u izgradnji jednog geopolitičkog položaja Evropske unije, koja će sutra onda moći da proguta Ukrajinu, makar jedan njen deo”, smatra Milutinović.
Gostovanje Marka Todorovića i Petra Milutinovića u celosti pogledajte u video prilogu na početku teksta.
