Sa generacije na generaciju, od medicinskih i farmaceutskih stručnjaka ka pacijentima, širi se dobro poznata poruka da je med višestruko koristan za zdravlje. Pre svega poznato je da je med prirodni efkasni lek u borbi protiv kašlja.
Ali da li je svaki med isti, da li svaki ima tako efikasno dejstvo? Da li su med i organski med istog sastava?
Sastav meda
Ljudi koriste med još od antičkih vremena. Med je vrlo kompleksna namirnica, koja pored šećera (fruktoze) i vode ima stotine različitih komponenti kao što su enzimi, aminokiseline, organske kiseline, vitamini, minerali, fenoli (flavanoidi i fenolne kiseline), enzimski i neenzimski antioksidanti.
Foto: Profimedia
Korišćenje meda u lečenju
U tradicionalnoj medicini med se koristi za niz zdravstvenih problema, kao što su kardiovaskularna oboljenja, gastrointestinalni poremećaji, alergijski simptomi, sezonske prehlade, jačanje imuniteta, anemija.
Danas smo pogotovo skloni da pribegavamo antibioticima u lečenju. Međutim, otpornost mikroorganizama na antibiotike je postala prevelika, zato ih treba izbegavati kada god je to moguće. Prisustvo enzima u medu je povezano i sa antiupalnim i antibakterijskim svojstvima meda – med ubija bakterije, viruse i smanjuje upalu.
Osim toga, danas znamo i da je uzrok velikog broja bolesti prisustvo slobodnih radikala u našem ogranizmu. Med je jak antioksidans i veoma je koristan u odbrani našeg organizma.
Međutim, bitno je zapamtiti da nije svejedno koji med koristimo – med je prirodni lek, pa je bitno da svi sastojci u njemu budu prirodni. Zato se u terapiji preporučuje organski med.
Organski med podrazumeva izuzetno kvalitetan i zdrav med, od zaštićenih pčela i potpuno očuvane životne sredine. U njemu apsolutno svi nutritivni elementi imaju prirodno poreklo.
Foto: Profimedia
Kako se dobija organski med?
Organske košnice moraju da budu u organskom okruženju u prečniku od čak 5 kilometara. To znači da pčele ne smeju da se drže u blizini uobičajeno uzgojenih biljaka, kao što su njive suncokreta, voćnjaci, kao ni u blizini livada i šuma koje su na neki način podvrgnute sredstvima za zaprašivanje, pesticidima i drugim zaštitnim hemijskim sredstvima.
Pčele ne smeju da se hrane veštačkom prehranom, već samo njihovim medom.
Tokom proizvodnje organskog meda nije dozvoljen ni proces pasterizacije, kojim se med izlaže temperaturi do 70 Celzijusovih stepeni da bi mu se povećala trajnost, tečno stanje i uklonili mikroorganizmi. Ovo je jako važno jer su pomeniti enzimi – aktivni sastojci meda osetljivi na toplotu i samim tim svaka pasterizacija meda dovodi do fizičke degradacije enzima i gubitka njihovog pozitivnom delovanja na naš organizam.
Foto: Profimedia
Med u borbi protiv kašlja
Med pokazuje svoju korisnost i u borbi protiv kašlja. Britanski Nacionalni institut za zdravstvo preporučuje med kao prvi izbor u lečenju kašlja. Stručnjaci kažu da snaga meda u borbi protiv kašlja pre svega leži u njegovoj strukturi koja smiruje iritirana područja. Med oblaže sluzokožu usta i grla, deluje zaštitno, ali i oblaže ogoljene receptore za kašalj umirujući nadraženu sluzokožu.
Zato se zaublažavanje simptoma kašlja preporučuje med. A da biste postigli maksimalni efekat, koristite organski med.
Preuzeto: srbijadanas.com
