Zdrava ishrana može dovesti do poboljšanja čovekovog zdravlja i predstavlja svojevrsno ulaganje u zdravlje i blagostanje.
Kod nekih ljudi, međutim, fokus na zdravu hranu može dostići takav intenzitet da postane opsesivan i da preraste u poremećaj u ishrani poznat kao ortoreksija.
Orotoreksija se može ukratko opisati ovako: sve što osoba radi podređeno je jednom cilju a to je “zdrava ishrana”.
Ortoreksija nastaje onda kada želja za unosom zdrave hrane postane nezdrava opsesija. Pomno i uporno razmišljanje o unosu isključivo „čiste“, organske, zdrave hrane – samo po sebi nije loše, sve dotle dok ne počne da se odražava na kvalitet svakodnevnog života i na funkcionisanje osobe, dok ne postane nezdrava opsesija.
Iako ortoreksija nije uvrštena u zvanični DSM-5 pririučnik mentalnih bolesti, stručnjaci za mentalne bolesti i poremećaje u ishrani je prepoznaju kao poremećaj koji može značajno da utiče na psihofizičko zdravlje osobe, a samim tim i na njeno normalno funkcionisanje.
Za razliku od drugih poremećaja u ishrani kao što su anoreksija i bulimija, ortoreksija se ne odnosi na količinu unesene hrane, već na kvalitet hrane. Fiksacija nije na gubitku kilograma po svaku cenu, nego je najčešće na kvalitetu hrane koja se unosi, na njenoj „čistoći”.
Doktor Stiven Bratman o ortoreksiji
Tvorac termina ortoreksija nervoza je doktor Stiven Bratman koji ju je definisao kao“ nezdravu opsesiju za konzumiranjem zdrave hrane”.
Sagledavajući svakodnevno sadržaje i rezultate rada u praksi, Bratman je vremenom shvatio da je ortoreksija zapravo poremećaj u ishrani koji može uticati na kvalitet života osobe,pa i na njeno psiho-fizičko zdravlje. On ukazuje na pogrešnu upotrebu termina “ortoreksija” kao naziva za sve sledbenike teorije zdrave ishrane. Kako bi to ispravio Bratman naglašava tačku razlike .Dakle, entuzijazam za zdravom ishranom ne postaje “ortoreksija” sve dotle dok se ne dostigne tačka kada entuzijazam pređe u opsesiju.
Bratman opisuje ortoreksiju kao emocionalno poremećen, samokažnjavajući odnos prema hrani. Naime, ovaj odnos prema hrani podrazumeva da osoba postepeno sužava broj i vrste namirnica koje smatra prihvatljivim. Kako razmišljanje o zdravoj hrani prerasta u centralnu temu gotovo svakog trenutka u toku dana, to u stvari postaje mač i štit kojim se osoba brani od svake vrste teskobe.
Pored toga, postaje primarni izvor samopoštovanja ,vrednosti i smisla življenja. Tako dolazi do sužavanja mnogih dimenzija života, između ostalog do socijalne izolacije, psihičkih smetnji, fizičkih povreda. Dakle, potraga za zdravom hranom može postati nezdrava.
Kako nastaje ortoreksija?
Razvoj ortoreksije se ne dešava preko noći, već je to proces koji traje. Nastanak ortoreksije zavisi od više faktora: socijalnih, ličnih i fizičkih.
U medijima su svakodnevno prisutni sadržaji koji propagiraju zdrav život i zdravu ishranu kao neizostavni deo misije “doživeti stotu”. Kada se nađe u vrtlogu saveta i informacija o zdravom životu, čovek instinktivno razmišlja o sopstvenoj dobrobiti i ulaganju u sopstveno zdravlje, a pored ostalog to uključuje i zdravu ishranu.
Malo po malo, želja da se hrani zdravo postaje veoma snažna, postepeno se prenosi na ostale segmente života. Granica je nevidljiva, sasvim neprimetno se iz normalnog interesovanja i opredeljenja osobe da se hrani zdravo pređe u opsesiju o zdravoj ishrani. Odjednom, na primer osoba ne želi da ode na ručak sa prijateljima, izbegava porodična okupljanja jer se oni ne hrane zdravo, a ona se oseća nelagodno ili čak uznemireno u toj situaciji.
Ubrzo sve što čini ili misli biva podređeno zdravoj ishrani i provodi sate u planiranju svojih obroka i isto toliko u njihovoj pripremi. Ukoliko se dogodi da kojim slučajem okusi hranu koja nije “čista”, tj. sadrži npr. Konzervans, doživljava intenzivnu krivicu i sebe na neki način samokažnjava, javlja se anksioznost, uznemirenost i po nekad panika.U želji da se hrani zdravo osoba postepeno izbacuje određene vrste namirnica, a posebno namirnice koje su bogate masnoćama, šećerom, proteinima i ugljenim hidratima.
Simptomi – način na koji se ispoljava ortoreksija
Znakovi koji ukazuju da osoba ima problema sa ortoreksijom se ispoljavaju kroz određeno ponašanje i zdravstvene smetnje. Evo nekih simptoma koji upućuju na postojanje problema sa ortoreksijom:
1. Opsesivno i stalno proveravanje liste sastojaka i oznaka na pakovanjima hrane
2. Pojačano interesovanje za uticaj različitih sastojaka i namirnica na zdravlje
3. Izbacivanje iz ishrane sve većeg broja namirnica poput šećera,ugljenih hidrata, mlečnih proizvoda, mesa, jaja i sl.
4. Odbijanje da se makar proba neka druga vrsta hrane i nsistiranje na uzimanju samo “čiste hrane”, odnosno one koju smatra zdravom.
5. Neobično i preterano interesovanje za to šta osobe iz okruženja jedu.
6. Opsesivno pretraživanje internet stranica i praćenje blogova o zdravoj hrani
7. Veliki broj sati u danu provodi se u planiraju i pripremanju obroka kojima će se poslužiti.
8. Pojačana anksioznost i uznemirenost prilikom slučajnog konzumiranja “nezdrave hrane “, odnosno namirnica koje nisu na listi zdrave hrane.
9. Moguća je, ali i ne mora biti prisutna zabrinutost za izgled i telesnu težinu.
Učestalost i faktori koji dovode do nastanka ortoreksije
Ortoreksija se češće javlja kod žena i nije vezana za određene godine starosti, ali je učestalija kod devojčica na uzrastu od 13 do 19 godina. Devojčice u dobu adolescencije su lak plen za ortoreksiju. U tom slučaju se ortoreksija razvija u sadejstvu sa kompleksnim emotivnim problemima koje osoba potiskuje, a adolescenti ih imaju svakako na pretek.
Usled pritisaka i zahteva iz socijalne sredine, stalnih nametanja standarda, modnih trendova i naglašavanja važnosti spoljašnjeg izgleda, želje da se bude deo grupe, da budu popularne, devojčice svoju pažnju sa problema adolescencije i sazrevanja usmeravaju na zdravu ishranu.
Njihova odluka da se hrane zdravo olakšava njihovo traganje za identitetom. Pored toga, pod parolom zdrave hrane one zapravo žele da diskretno kontrolišu svoju telesnu težinu ili da je smanje. Tada ortoreksija zapravo predstavlja sporedni ulaz za anoreksiju, daleko ozbiljniji i opasniji problem.
U povećanom riziku od ortoreksije su adolescent koji su zagovornici vegetarijanske ishrane. Naravno, ovde ne treba biti isključiv,i ovo ne znači da svi koji su se opredelili za vegetarijanski način ishrane imaju ortoreksiju. Neophodno je sadejstvo brojnih faktora da bi se razvila ortoreksija.
Rizik povećava i sklonost osobe ka ekstremnim ponašanjima u prošlosti koja je deo njihovog obrasca ponašanja, kao i sklonost da hranu koriste kao branu od povećane emocionalne patnje. Na primer, jedu previše ili nimalo kada su tužni ili neraspoloženi, hranom zatrpavaju patnjuili umiruju anksioznost.
Na zvaničnoj internet stranici Američkog Centra za otkrivanje poremećaja u ishrani kao presudni faktori u razvoju ortoreksije navode se:
1. Doživljena trauma u prošlosti
2. Nerešeni lični sukobi i nefunkcionalne emotivne veze
3. Nedostatak samopouzdanja
4. Sklonost perfekcionizmu
5. Iskustvo sa brojnim dijetama
6. Zloupotreba supstanci i sklonost zavisnom ponašanju
7. Gastrointestinalne smetnje: nadutost, zatvor, dijareje
8. Nizak nivo testosterona kod muškaraca
9. Opsednutost vežbanjem i fizičkim aktivnostima
10. Problemi sa funkcionisanjem bubrega i narušena ravnoteža elektrolita u organizmu.
Često se dešava da se ortoreksija javlja u kombinaciji sa opsesivno-kompulsivnim poremećajem, depresijom i/ili anksioznošću.
Lečenje
Kako još uvek ne postoji jedinstveni kriterijum za dijagnostiku ortoreksije, teško je proceniti kolikio osoba se bori sa ovim smetnjama. Zbog kompleksne manifestacije simptoma teško je utvrditi da li je ortoreksija nezavistan poremećaj ili je simptom anoreksije, bulimije ili OKP-a. Praksa je pokazala da je ortoreksija učestalija kod osoba sa ovim smetnjama.
Ipak,iako nije zvanična bolest, nelečenje i ignorisanje ortoreksije vremenom dovodi do ozbiljnog oštećenja zdravlja. Kao i kod drugih poremećaja, najpre je važno osvestiti problem i razumeti uzroke i okolnosti nastanka ortoreksije.
U praksi se osobe sa ovim problemom najčešće leče kroz individualnu i grupnu psihoterapiju, uz pažljivo kontrolisano uvođenje pojedinih grupa namirnica, (i to onih namirnica koje izazivaju povećanje straha, anksioznosti i strepnje kod pacijenta).
Cilj lečenja je da kroz psihoterapiju osoba shvati i prihvati da je sasvim u redu biti nesavršen, pogrešiti po nekad, da je u redu imati problem, da uvek postoji rešenje. Tokom psihoterapije osoba postepeno povećava prag tolerancije na frustraciju, uči da razume svoja osećanja i da se nosi sa svojim emocionalnim problemima na konstruktivan način, bez njihovog premeštanja na teritorju ishrane. Kada se javlja u sklopu anoreksije, onda lečenje uključuje i tretmane za povećanje telesne težine.
Na kraju treba naglasiti da postojanje ortoreksije ne treba ignorisati jer ortoreksija može biti “sporedan ulaz” za anoreksiju, bulimiju, OKP, depresiju i brojne druge smetnje. Zato, ukoliko kod sebe prepoznajete neke od simptoma ortreksije, obratite se za pomoć i podršku. Ne dopustite da hrana bude zamena za vašu emocionalnu glad ili rešenje problema, jer naizgled ulaganje u zdravlje može na kraju da dovede do problema koji će Vas upravo koštati zdravlja.
