Sloboda kakvu danas uživaju žene širom planete posledica je dugotrajne borbe nečijih ćerki, majki, baka…
Približava se dan kada će se proslaviti stogodišnjica od ostvarivanja ženskog izbornog prava u Americi.
Nekada su kao devojčice pevale hit 1971. godine – “Ja sam žena” (Helen Reddy – “I Am Woman”), ne sluteći da će ta pesma uskoro postati i himna, a sada, kada su dostigle zrelo doba, neke od aktivnih korisnica tvitera podsetile su na to kakva su ograničenja postavljana ženama pre te, presudne godine.
1. Kreditne kartice
Prema Aktu ostvarivanja jednakog prava na kredit iz 1974. godine, udate žene nisu imale pravo na lične kreditne kartice bez potpisa njihovih supruga. Neudate, razvedene žene i udovice morale su da imaju potpis muškarca, žiranta. Ovakav, dupli standard, takođe je značio da je ženama ograničen kreditni limit bio 50% niži u odnosu na muškarce čija je zarada bila jednaka.
2. Zaposlenost trudnica
Akt o zabrani diskriminacije trudnica iz 1978. godine zaustavio je praksu otupštanja žena koje ostanu trudne. Međutim, ovaj zakon pisan je sa velikim propustom, koji i nakon 41. godine nije ispravljen – zaposleni su u obavezi da se prilagode trudnici, samo ukoliko i drugi zaposleni, sa sličnim sposobnostima odnosno nesposobnostima za rad, imaju slične ustupke.
3. Funkcija sudije
Vrhovni sud je 1975. godine proglasio neprihvatljivim da države odbijaju mogućnost ženama da budu na dužnosti sudije. Do ostvarivanja ovog prava, borci za ženska prava prešli su dugačak put. U sadašnjosti je već potpuno normalno da se muškarcima uvaži odsustvo od dužnosti sudije, ukoliko su primarni staratelji nad svojom maloletnom decom.
4. Vojna služba
Bivši ministar odbrane, Lion Paneta i predsedavajući Zajedničkog štaba šefova, general Martin Dempsi, 2013. godine su objavili odluku da Pentagon odbacuje zabranu koja je sprečavala žene da služe u vojnoj artiljeriji, oklopnim jedinicama i drugim borbenim ulogama. Ubrzo nakon objavljivanja ovakve odluke, zabeleženo je više od 130 poginulih i više od 800 povređenih žena na ratnim frontovima Iraka i Avganistana.
5. Mobing
Žene koje su bile seksualno uznemiravane na radnom mestu 1977. godine dobile su odobrenje da tuže svoje poslodavce, pozivajući se na Akt o civilnim pravima, poglavlje VII. 1998. godine Vrhovni sud proglasio je nezakonitim mobing između istih polova. U mežuvremenu, televizija je prenosila šokantno svedočenje Anite Hil protiv njenog poslodavca, Klarensa Tomasa, 1991. godine, kada je Vrhovni sud osudio i izrekao kaznu za ovakvo delo.
6. Silovanje supružnika
U 50 država, silovanje supružnika je 1993. proglašeno nezakonitim. “Ne večeras” ili, na primer “Glavobolja”, postala su legalna sredstva za samoodbranu žena.
7. Zdravstveno osiguranje
Zakon o zaštiti pacijenata i dostupnoj zdravstvenoj nezi 2010. godine propisao je da nijedan plan zdravstvenog osiguranja ne sme da predvidi veće troškove za žene, nego što je to slučaj za muškarce, i to kada je u pitanju ista usluga. Ovo je bilo loše za žene koje su zdravstveno osiguranje dobijale preko svog posla, gde je na mestu poslodavca bio muškarac , koji je koristio diskriminatorne prednosti.
8. Kontraceptivi
Vrhovni sud je 1972. godine proglasio legalnim za sve građane da poseduju kontrolu rađanja, bez obzira na bračni status. “Ako pravo na privatnost nešto znači, onda bi trebalo da podrazumeva neuplitanje države u pitanja koja toliko utiču na život pojedinca, kao što je izbor o rođenju deteta.” (Ova odluka nije imala značaja zbog toga što je 1972. godine država i dalje pravno mogla da zabrani i kažnjava seksualne odnose van braka).
Preuzeto: nationalgeographic.rs
