Evo spiska kojih bi to osam veština trebalo da savlada svaki osamnaestogodišnjak:
Bivši dekan Stenforda napravio je listu veština koje, po njegovom mišljenju, treba da poseduje svaka osoba do svoje osamnaeste godine. On kaže da u tim godinama mladi treba da budu u mogućnosti da sami izlaze na kraj sa svojim problemima, da sami organizuju finansije, svoje vreme, obaveze itd. Ukoliko pozovu telefonom svoje najbliže i pitaju za pomoć oko tih stvari, znači da nemaju osnovne životne veštine.
Evo spiska kojih bi to osam veština trebalo da savlada svaki osamnaestogodišnjak:
1. Da budu u stanju da pričaju sa nepoznatim ljudima
Odmalena učimo decu da ne pričaju sa nepoznatima, ali trebalo bi da ih učimo da prepoznaju one loše i dobre strance. Zato deca kasnije ne znaju kako da se “suoče” sa nepoznatima, kako da ostvare kontak očima i da se ponašaju sa poštovanjem, a to će im i te kako trebati tamo “napolju” u svetu, bilo da treba da stupe u kontakt sa prodavcima, bankarima, advokatima, vozačima autobusa itd.
2. Da budu u mogućnosti da se snađu na ulici
Često vozite svoju decu i svuda idete sa njima, pa ona onda ne umeju da se snađu u sopstvenoj okolini, da putuju gradskim prevozom, da se orijentišu gde se nešto nalazi, kako da natoče benzin, da planiraju putovanje itd. A to sve je veoma korisno i potrebno, pogotovo ako vaše dete ode da studira u neki drugi grad, piše sajt Business Insider.
3. Da znaju sami da organizuju svoje obaveze, da ispunjavaju zadate rokove itd.
Odmalena često podsećamo decu na njihove domaće zadatke i kad da ih urade, a nekad i to radimo za njih. Iz toga prizilazi da često kasnije oni ne umeju sami da se organizuju i da znaju koji zadaci imaju prioritet, jer nema redovnih podsetnika u vidu roditelja.
4. Da doprinose domaćinstvu u kom žive
Često im ne tražimo pomoć zbog zgusnutog rasporeda u školama i zbog vannastavnih aktivnosti, što dovodi do toga da oni onda ne umeju da vode brigu o sebi i svojim potrebama, a isto tako ne znaju ni da poštuju potrebe drugih.
5. Da znaju da se suoče sa svojim ličnim problemima
Često uskačemo i rešavamo njihove probleme, samo kako ne bi bili potreseni ili povređeni, ali baš zato oni kasnije nisu u stanju da sami rešavaju svoje probleme bez intervencije roditelja.
6. Da znaju da se nose sa usponima i padovima
Uskačemo im kad im neke stvari postanu teške, pa tako deca ne znaju da u životu nije sve ravna linija, već da sve stalno “talasa” i da ne može sve da ide po planu. Sa tim će se suočavati bilo na poslu, fakultetu, u odnosu sa šefovima, kolegama itd.
7. Da zarađuju i da znaju da organizuju finansije
Obično dobijaju novac od roditelja i žive od džeparca i manje-više dobijaju sve što požele. Deca tako ne razvijaju osećaj odgovornosti za neki posao koji treba da obave i ne umeju da upravljaju finansijama.
8. Da znaju da preuzimaju rizik
Roditelji im utabaju poveći deo njihove životne staze i naravno popune sve rupe i nedostatke i preskoče sve prepreke za njih, kako se oni ne bi mučili. Zato deca ne razvijaju shvatanje da uspeh ne dolazi olako, već da je potrebno nekada pokušati i po nekoliko puta i suočavati se sa nepredviđenim situacijama, kako bismo uradili ili dobili ono što želimo.
Izvor: Detinjarije
