Koosnivača Nike-a, Fila Najta (Phil Knight), nazivaju najmoćnijim čovekom sporta zato što je zbog njega svet počeo drugačije da se bavi sportom, a sportisti počeli da veruju da mogu postati šampioni. Ali mnogo pre nego što je slogan “Just do it” postao standardna fraza, a znak Nike svima prepoznatljiv, Fil je bio samo dečak iz Portlanda koji je sanjao da će igrati u glavnoj ligi.
– Sve do 14 godine sam bio siguran da ću biti igrač bejzbola u velikoj ligi. Ali usledilo je ružno buđenje kada sam izbačen iz srednjoškolskog tima -kaže Najt. Umesto da postane dijamant bejzbola, Fil je počeo da trči i 1955. godine je upisao fakultet u Oregonu gde ga je na stazi čekao renomirani trener Bil Boverman, navodi Laguna na svom portalu.
Najt naziva Bila “najboljim trenerom koji je ikada postojao”, ali osim ljubavi prema trčanju, njih dvojica su bili ubeđeni da su patike za trčanje, koje su se tada koristile, usporavale trkače. I tako je Fil počeo da uvozi kvalitetnije patike iz Japana, a 1964. godine, uz rukovanje i sa po 500 USD, Fil i Bil su pokrenuli Blu Ribon (Blue Ribbon Sports).
Tokom prvih godina, Fil je prodavao patike direktno iz svog automobila. Zatim su 1972. godine počeli proizvodnju sopstvenih patika tako što je Bil koristio aparat za vafle svoje supruge da napravi patiku sa vučnom snagom većom od one koja je postojala na tržištu.
– Ideja je bila da napravimo patike kakve trkači žele – rekao je Fil.
Novi dizajn je doveo do revolucije u trčanju i inspirisao je Fila i Bila da promene ime svoje kompanije. Fil kaže da je jedan od tadašnjih 45 zaposlenih predložio Nike od imena grčke boginje pobede Nike.
– Predlog je bio i ’missile’ (raketa) za šta smo smatrali da naglašava brzinu, ali je sa marketinške strane zvučalo grubo – rekao je Najt. Nikada nije u potpunosti zavoleo novo ime, ali kaže da mu je vremenom priraslo srcu.
– Poprilično mi se dopada sada.
I do čuvenog simbola (logoa) su došli na sličan način.
– Sada kada smo imali ime, bio nam je potreban znak da ga stavimo na patiku. Bila je to 1971. godina i ’Ford’ je potrošio 2 mil USD da dobije zaštitni znak. Nismo imali 2 mil USD, pa sam otišao u portlandski grafički centar gde sam sreo ženu koja nije imala dovoljno novca da kupi haljinu za maturu – priča Najt.
– Ponudio sam joj posao. Platio sam je 2 dolara po satu i provela je 17,5 sati radeći. Znači 35 dolara i smislila je ono što je sada poznato kao ’swoosh’.
Kada je 1980. godine Nike postao javna kompanija, Fil je autorki znaka dao nekoliko stotina akcija kompanije koje ona poseduje i danas kada vrede zaista mnogo.
– Dobro joj ide – kaže Najt.
Bil je preminuo 1999. godine, ali Fil kaže da je uticaj koji je njegov legendarni trener imao na njega neizbrisiv.
– Bio je sjajan lider i veliki čovek, a to što sam uspeo da sarađujem sa njim je bilo ostvarenje velikog sna. Učio nas je kako da se u takmičarskom duhu nosimo sa teškim izazovima. Naravno, reč je bila o trčanju i o tome kako se pripremiti za takmičenje, kako se takmičiti bolje nego što mislimo da možemo i kako da prihvatimo pobedu i poraz – kaže Najt.
Još jedan veliki gubitak Najt je doživeo 2004. kada je njegov sin Metju preminuo tokom nezgode prilikom ronjenja. Ovakva vrsta tragedije je nešto što nijedan roditelj ne bi smeo da doživi.
– Ostario sam mnogo brže. Met ima dva sina od kojih je jedan slika i prilika svog oca. Sjajna su deca i od velike pomoći – rekao je.
Foto: Youtube screenshoot
Preuzeto: eKapija
