Apatinska sredina oduvek je važila za onu koja izuzetno neguje sve vrste umetnosti, a naročito muzičku. Iako oduvek muzikalni, prve korake ka institucionalizaciji ove grane umetnosti, Apatinci su učinili tek između dva rata, kada je procvetao novi građanski stalež, željan inovacija, nauke, obrazovanja i umetnosti.
Poznata je i priča o „iskrcavanju Stenveja“ još daleke 1912. godine u apatinskoj Marini. Naime, preko Dunava je, u Apatin, pa onda i širom ondašnje zemlje, dopremana muzička oprema, odnosno klaviri koji su završavali u bogatim nemačkim, mađarskim, srpskim i drugim uglednim porodicama. Jedan od takvih klavira danas se čuva u OMS „Stevan Hristić“, a taj klavir bio je u vlasništvu proslavljenog Apatinca poreklom iz jevrejske porodice, Paula Abrahama. Abraham je bio izuzetan kompozitor, koji je doživeo nesreću sudbinu progona tokom Holokausta, a naposletku je završio kao kafanski svirač po evropskim birtijama. Iako mu sudbina nije predodredila srećan kraj, on je ostao upisan u istoriju svetske muzike, i time proneo slavu Apatina širom sveta. Ipak, vratimo se za trenutak koju deceniju unazad.
Najpre je u Apatinu, tokom XIX veka, postojala Privatna škola, profesorke Margite Piri, koja je negovala teoriju muzike, solo pevanje i klavir. Tu su se školovala pretežno deca bogatih ljudi. Dalje, u samom jeku Drugog svetskog rata, u ovom gradu nikla je i prva Muzička škola, koja je delovala pod pokroviteljstvom somborske Muzičke škole, ali je radila veoma kratko. Nedugo nakon završetka rata, posle samo tri godine, ustanovljena je, ponovo, Muzička škola u Somboru, sa svojim „isturenim odeljenjem“ u Apatinu, što je privuklo brojne Apatince da se iznova posvete izučavanju muzike, pevanja, sviranja instrumenata i komponovanja.
Od svog samog osnivanja, apatinska škola menjala je mnogo naziva i još više zgrada u kojima je bivala smeštena. Kako se širio interes za muzičko obrazovanje, tako su se širili i kapaciteti i potreba za većim prostorom, pa je konačno, u današnju zgradu, useljena 1985. godine. Na ovom mestu treba spomenuti da je i današnji naziv, Osnovna muzička škola „Stevan Hristić“, dobila 1978. godine i od tada se nije menjao. Zgrada u koju je škola useljena nastala je još davne 1875. godine, a nju je izradio projektant i arhitekta Đula Partoš, čuveni Apatinac u svetu arhitekture.
Apatinska Osnovna muzička škola „Stevan Hristić“ svake godine prezentuje svoje najtalentovanije polaznike na godišnjem koncertu, a sve prema tradiciji održavanja godišnjih koncerata koja datira iz 1942. godine. Na godišnjim koncertima jasno se vidi mnogo toga, najpre da je budućnost muzike u sigurnim rukama, a naposletku i to da Apatinci i danas izuzetno drže do umetnosti, te da je neguju i podržavaju, prate i daju potporu na svakom koraku.
OVAJ PROJEKAT JE SUFINANSIRAN IZ BUDŽETA OPŠTINE APATIN. STAVOVI IZNETI U PODRŽANOM MEDIJSKOM PROJEKTU NUŽNO NE IZRAŽAVAJU STAVOVE ORGANA KOJI JE DODELIO SREDSTVA.
