Osnovna pravila za uvođenje čvrste hrane koje morate znati!!

Uvođenje čvrste hrane stručnjaci danas predlažu nakon navršenih šest meseci. Prvih šest meseci je rezervisano za dojenje a zatim dolazi period kada je deci, za rast i razvoj, potrebno više energije, proteina, gvožđa i ostalih osnovnih hranljivih sastojaka koje mogu da dobiju iz nemlečne ishrane.

  1. Svako dete je priča za sebe

Deca već posle 4-og meseca napreduju od sisanja ka grickanju i žvakanju – što mnoge mame koje doje i osete! Zapamtite da svaka beba ima svoje individualne potrebe i nemojte se iznenaditi ako je vaše dete spremno za ovaj korak ranije ili kasnije od druge dece istog uzrasta. Nemojte da vas prijatelji i porodica požuruju. Budite vođeni samo razvojem vaše bebe!

Znaci da je dete spremno za uvođenje čvrste hrane:

  • Gladno je posle mlečnog obroka
  • Traži češće mleko
  • Budi se noću da jede nakon što je naučilo da spava celu noć
  • Zanima ga hrana koju vi jedete
  • Izgleda nervozno i ne smiruje se

Ukoliko vaše dete pokazuje neke ili sve ove znake najverovatnije je spremno za uvođenje čvrste hrane. Konsultujte pedijatra i razgovarajte sa njim o planu uvođenja hrane.

Kod krupne i “ješne” dece ovi znaci mogu da se pojave i ranije ali po najnovijim preporukama deci koja se hrane majčinim mlekom ne treba uvoditi čvrstu hranu pre šest meseci.

Takođe, uvek imajte na umu da sve bebe reaguju fenomenalno na majčino mleko, ali je reakcija na nemlečnu hranu individualna! Jedna beba brzo zavoli pirinač, a drugoj više prija kašica na bazi kukuruznog brašna. Neke bebe su probirači, a neke skoro sve rado jedu. Ima beba kojima teško pada odvajanje od mleka, a neke jedva čekaju nemlečne obroke. Praćenje reakcije bebe je najvažniji vodič za širenje spektra nemlečnih namirnica.

  1. Hrana se uvodi POSTEPENO

Ovo je najvažnija preporuka koju ne treba nikada potceniti. Ali šta zapravo znači postepenost? Pre svega, postepenost znači poštovanje. Poštovanje vremena koje je detetu potrebno. Nije slučajno da uvođenje hrane nema tačan datum početka već označava fleksibilan period između 4-og i 6-og meseca. Vaš pedijatar će odlučiti koji je najbolji momenat za vaše dete. Potrebno je da beba bude zdrava a u slučaju da se hrani majčinim mlekom, uvođenje hrane može da sačeka.

Postepenost takođe podrazumeva uvođenje uvek jedne po jedne namirnice. Prvo jelo će biti samo mešavina pirinčane kašice (od pirinčanog brašna) i vodice od povrća. Ako se ovo svidi detetu, posle nekoliko dana, može da se doda i šargarepa, uvek u maloj dozi za probanje. Na ovaj način se detetu ostavlja na raspolaganju dovoljno vremena za navikavanje pa se tek onda doda nova namirnica u maloj količini koja se, zatim, postepeno povećava.

Da bi se procenila bebina reakcija na neku hranu, uvek treba novu namirnicu ostaviti “samu” barem tri do pet dana! Možete je kombinovati sa starim, proverenim, ali NIKAKO dve nove istovremeno. Tako ćete lako utvrditi šta bebi prija, a šta ne treba davati.

Postepenost se odnosi i na raznovrsnost. Malo po malo kako se uvođenje hrane nastavlja dete se odvikava od „monotonije“: navikava se na različite ukuse koji mu osim razvoja čula ukusa obezbeđuju i različite hranljive sastojke.

  1. Nema žurbe i nametanja kod uvođenja čvrste hrane

Ne navaljujte. Nervoza i strah su zarazni i prete da ugroze mirnu atmosferu obroka i čak i najveći apetit. Pokušaj da ubedite dete na „lep način“, izmišljajući priče i pretvarajući kašičice u avione je kontraproduktivno. Bolje je da nauči da vreme jela nije igra, u protivnom će uvek tražiti nešto novo za zanimaciju i, ono što je gore, shvatiće da poseduje dobro oružje za ucenjivanje cele porodice.

Prava zabava, u stvari, je otkrivanje različitih ukusa, boja i mirisa namirnica u kašici. Kako? Naglašavajte (u bukvalnom smislu te reči) ove novitete. Mame često zaborave da njihov glas ima veliki uticaj na dete. Zainteresujte ga naglašavanjem dobrog ukusa kašice koju treba da proba.

Neki put gustina kašice može da izazove odbojnost kod deteta. Na početku, kada budete pravili samo kašicu od pirinča, napravite je da bude ređa (dovoljno je staviti više supice od povrća) kako bi moglo postepeno da se navikne na ovu promenu.

Iako ste vašu prvu kašicu pripremili sa mnogo ljubavi uspeh nije zagarantovan. Nemojte da očekujete preveliki entuzijazam od deteta. Prvi zalogaji su osuđeni na teško prihvatanje. Sve je to potpuno normalno: menjaju se ukus, gustina, način hranjenja. Zbog svega ovoga ćete morati da se zadovoljite sa nekoliko mrzovoljnih zalogaja. Ali nemojte se obeshrabriti, strpljenje je ključ uspeha!

Budite strpljivi, pa ako beba okreće glavu i neće nešto da proba, sačekajte malo pa probajte opet. Ako ni tad neće, ostavite ovo i sutradan probajte opet isto, a ako opet odbija barem nekoliko nedelja ne pokušavajte sa ovom “mrskom” namirnicom. Probajte nešto drugo. Jeste ponekad dosadno, ali je strpljenje neophodno kad se bebi daju nemlečni obroci.

  1. Kada uvodite novu kašicu ne pravite i novi raspored cele ishrane

Uvođenje kašice je samo po sebi velika promena u svakodnevici vaše bebe. Postarajte se da bude i jedini novitet u tom trenutku. Nemojte nikako u isto vreme praviti i revoluciju satnice ili broja obroka. Ako vaše dete ima 5 obroka, zamenite treći mlečni obrok prvom kašicom. Ako je mališan spontano odbio 5-ti mlečni obrok, prva kašica će zameniti drugo hranjenje.

  1. Meso je, ipak, najbolji izvor prirodnog gvožđa

Pre nekoliko decenija je žumance bio prvi obrok koji je bebi obezbeđivao gvožđe. Odavno je meso preuzelo primat iz jednog jednostavnog razloga! Pokazalo se da beba lakše koristi („vari”) gvožđe iz mesa, a sa druge strane alergijski potencijal žumanceta je veći, pa je i rizik od alergije veći. Zato je, posle šest punih meseci, meso glavni faktor dobre „krvne slike”, tačnije hemoglobina i crvenih krvnih zrnaca.

  1. Ne žurite sa žitaricama koje sadrže gluten

Oko glutena se i dalje vode rasprave među stručnjacima! Jedni su za restriktivan pristup i zabranu glutena bebama u prvoj godinii, a drugi bi gluten davali odmah od sedmog meseca, pod uslovom da u porodici nema problema sa glutenom.

Imajući u vidu da nepodnošenje glutena može izazvati glutensku enteropatiju – ozbiljnu bolest creva, koja može biti veoma podmukla i nezgodna, većina se ipak slaže da sa glutenom treba biti oprezan. Zato je nekako racionalno reći da treba sačekati da beba napuni devet meseci pa da krene sa žitaricama koje sadrže gluten. Ni ovo nije baš striktna preporuka, ali je prilično razumna.

  1. Znajte šta se NIKAKO ne sme davati bebi u prvoj godini a sa čim treba biti JAKO oprezan

Do prvog rođendana ne treba davati:

  • jagodičasto (i bobičasto) voće
  • belance i
  • med (i proizvode od na bazi meda).

Sa ovim namirnicama treba biti oprezan

  • Pomorandže i mandarine (“citrusno voće”) ponekad može izazvati ranu alergiju ili nepodnošenje, pa treba sačekati deveti mesec. Limun NIJE dobar izvor vitamina C (to je zabluda) pa limunadu ostavite za drugu godinu života. Ceđena pomorandža (prvo razblažena, a kasnije bez dodatka vode) je “zakon” za limun u svakom pogledu!
  • Kravlje mleko i mlečne proizvode treba davati veoma oprezno, čak i kod dece koja u porodici nemaju podatak o alergija na kravlje mleko! Krupni proteini kravljeg mleka imaju ogroman alergijski potencijal i mogu napraviti probleme bebi, nekada u prvim danima posle davanja, a nekada podmuklo, nedeljama i mesecima od početka unošenja u bebin organizam. Zato su zvanične preporuke pomalo striktne – u prvoj godini ne treba davati kravlje mleko! Mamino je i dalje najbolje za bebu, a ako mama ne može da doji, mlečne (adaptirane) formule su alternativa.
  • Kod naprednih beba, koje nemaju alergije u porodici, a baš lepo jedu, jogurt se oprezno može dati posle navršenih 10 meseci. Ovo je pomalo “slobodan” savet, ali može biti od pomoći.
  1. Naučite kako da prepoznate da nešto od namirnica ne prija bebi

Nekada je to veoma lako: beba se ospe oko usta (vidi se crvenilo oko usana) već u prvih dan-dva od uvođenja nove namirnice. Ako se produži davanje, osip se može proširiti.

Ima u blažih reakcija – dete se unervozi, a pojave se gasovi (grčevi), pa ovo može promaći. Ipak, kad se nastavi sa “inkriminisaniom” nemlečnom namirnicom tegobe se pojačaju pa se može naslutiti šta bebi smeta!

Ponekad se desi i proliv, retko i povraćanje, ali to je prilično snažna reakcija koja se ne viđa često.

Preuzeto: Mojpedijatar.co.rs

Be the first to comment

Leave a Reply