Sve je češća situacija da sud poverava javnom beležniku vođenje ostavinskog postupka, a sam postupak je i dalje mnogim građanima nepoznanica.
Šta se nasleđuje?
Nasleđe čini uglavnom sve ono što je umrli imao u trenutku smrti (to mogu biti kuća, stan, automobi…), ali i dugovi. Međutim, važno je naglasiti da naslednik odgovara za dugove ostavioca do vrednosti nasleđene imovine.
Ukoliko umrli nije ostavio imovinu, sud će obustaviti ostavinski postupak.
Sud će tako postupiti i ako je umrli ostavio samo pokretnu imovinu, a nijedno od lica pozvanih na nasleđe ne traži da se sprovede ostavinski postupak – kaže za alo.rs advokat Saša Rajković.
Ukoliko se radi o nelegalnoj nepokretnosti, javni beležnici i sudovi zavode ih kao vanknjižno vlasništvo u spisak imovine koja čini nasleđe. To je važno i kako bi naslednik mogao da nastavi postupak legalizacije tog objekta.
Ko mogu biti naslednici?
Kao učesnici u ostavinskom postupku mogu se pojaviti zakonski naslednici, koji se pozivaju bez obzira na volju umrlog, i testamentarni naslednici, koji nasleđuju po testamentu – poslednjoj želji umrlog.
Testamentarni naslednici su oni kojima je umrli ostavio svoju imovinu testamentom (zaveštanjem), a zakonski naslednik je srodnik ostavioca koji direktno učestvuje u postupku na osnovu zakona.
Koliko traje ostavinski postupak?
– Ostavinski postupak se okončava rešenjem o nasleđivanju i, po pravilu, ne bi trebalo da traje duže od 9 meseci od trenutka smrti ostavioca. U praksi ostavinski postupak obično traje dva meseca – kaže advokat Rajković.
Koliko košta ostavinski postupak?
Porez na nasleđe i poklon ne plaća naslednik prvog naslednog reda, supružnik i roditelj ostavioca.
Visina poreza zavisi i od vrednosti nasleđene imovine, kao i nagrada za beležnika.
Naslednik može biti oslobođen plaćanja troškova ako bi plaćanjem troškova porodici naslednika bila ugrožena socijalna sigurnost.
