Dvoličnost lidera SAD i Velike Britanije došla je do punog izražaja nakon što su odlučili da zabrane uvoz ruskih energenata.
U želji da “zada gadan udarac Putinu”, predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden malo se preračunao. Odlučivši da zabrani uvoz ruske nafte, gasa i drugih energenata u SAD, očekivao je da će uspeti da ubedi dojučerašnje neprijatelje da povećaju proizvodnju i izvoz, ali je naišao na zatvorena vrata.
Bajden je bio primoran da se okrene čelnicima zalivskih zemalja, ali i Venecueli, koja je pod američkim sankcijama i sa kojom su pregovori o izvozu nafte u toku već više od nedelju dana. Američki funkcioneri otputovali su u Venecuelu na razgovore sa zvaničnicima vlade predsednika Nikolasa Madura u pokušaju da, u jeku sukoba u Ukrajini, privole Karakas da se distancira od Moskve, ali se to nije pokazalo kao lak zadatak.
Pravdanje SAD i Velike Britanije zbog želje za kontroverznim partnerstvom
Svet je iznenadilo i to što se Bajden okrenuo Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, ali saudijski prestolonaslednik Muhamed bin Salman i šeik Muhamed bin Zajed al Nahjan iz UAE nisu bili dostupni kada je Bajden zatražio da telefonski razgovara sa njima.
– Očekivalo se da će biti razgovora, ali se to nije dogodilo – rekao je jedan američki zvaničnik sredinom prošle nedelje, kada je došlo do pokušaja uspostavljanja kontakta.
Pre dve nedelje je Organizacija zemalja izvoznica nafte, OPEK, kojoj pripada i Rusija, odbila da poveća proizvodnju nafte, uprkos molbama sa Zapada.
Prekid isporuka ruske nafte usled zapadnih sankcija Moskvi zbog vojne operacije u Ukrajini mogao bi da izazove globalni šok na tržištu nafte, upozorila je Međunarodna agencija za energiju (IEA).
U „Izveštaju o tržištu nafte”, objavljenom ove srede, IEA predviđa pad proizvodnje sirove nafte u Rusiji za tri miliona barela dnevno od aprila, zbog sankcija i odbijanja uvoznika da kupuju rusku naftu, prenela je agencija Tass.
Samo Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati imaju raspoložive proizvodne kapacitete koji mogu da nadoknade pad ruske proizvodnje nafte, napominju eksperti IEA.
Izvoz ruske nafte i naftnih derivata mogao bi da opadne za dva i po miliona barela dnevno, navodi agencija.
I britanski premijer Boris Džonson pokušaće da ubedi Saudijsku Arabiju da poveća proizvodnju nafte, izjavio je u ponedeljak britanski ministar zdravlja Sadžid Džavid povodom pisanja „Tajmsa” da će Džonson ove sedmice otputovati u Rijad, koji je lider OPEK-a.
Upitan da li je ispravno tražiti podršku Saudijske Arabije, samo nekoliko dana nakon što je u toj zemlji izvršeno pogubljenje 81 muškarca, Džavid je odgovorio da Britanija ima iskren odnos sa Rijadom, te da je takođe „važno priznati, sviđalo nam se to ili ne, da je Saudijska Arabija jedan od najvećih svetskih proizvođača nafte”, prenosi Rojters.
– U vreme velike globalne energetske krize koju je izazvao ovaj rat u Evropi, ispravno je da se premijer i drugi svetski lideri angažuju oko Saudijske Arabije i da pokušaju da rade zajedno tamo gde to ima smisla – rekao je za on za Tajms radio.
Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati do danas se nisu odazvali pozivima SAD da iskoriste svoje rezervne proizvodne kapacitete kako bi se ukrotilo divljanje cena sirove nafte koje preti da izazove globalnu recesiju.
I sam premijer Ujedinjenog Kraljevstva branio je put u Saudijsku Arabiju, rekavši da je potrebna “najšira koalicija” da bi se prekinulo oslanjanje na rusku naftu i gas.
Ali održavanje bliskih veza sa zalivskom kraljevinom kontroverzno je među kritičarima njenog ophođenja prema ljudskim pravima.
Zašto je Saudijska Arabija toliko važna kada je nafta u pitanju?
SAD, Velika Britanija i Evropska unija najavile su da će kupovati manje ruske nafte i gasa zbog njene vojne operacije u Ukrajini, a ubrzo zatim cene energenata su drastično skočile.
Saudijska Arabija je najveći proizvođač u OPEK-u i ima rezervne kapacitete da pomogne u snižavanju cena povećanjem zaliha.
To znači da je zapadnim zemljama potrebna volja Rijada da pređe preko višegodišnjih pritisaka, kritika i sankcija.
Saudijska Arabija je među zemljama u kojima se sprovodi najviše pogubljenja.
U martu je pogubljen 81 čoveka u jednom danu, više nego tokom cele prošle godine. Oni su osuđeni za “više gnusnih zločina”, uključujući terorizam, otmicu i silovanje, javila je državna novinska agencija SPA.
Organizacije za ljudska prava kažu da se mnogima u Saudijskoj Arabiji ne sudi pravično, što vlada odbacuje.
Ubistvo novinara disidenta
Međunarodni položaj Saudijske Arabije ozbiljno je narušen 2018. godine ubistvom Džamala Kašogija, saudijskog novinara sa sedištem u SAD, koji je bio istaknuti kritičar vlade.
Ekspert za ljudska prava kog su imenovale UN Agnes Kalamar rekla je da su saudijski agenti koristili državna sredstva da pogube Kašogija u konzulatu Saudijske Arabijr u Istanbulu.
Inkriminisani su de fakto vladar Saudijske Arabije, prestolonaslednik Mohamed bin Salman i drugi visoki zvaničnici.
Iako je prestolonaslednik negirao bilo kakvu umešanost, njegova reputacija je bila veoma narušena.
Zatvaranje aktivistkinja za ženska prava
Saudijske vlasti su 2018. uhapsile 13 aktivistkinja koje su se borile za prava žena dok su vodile kampanju za ukidanje zabrane vožnje ženama.
Najmanje četiri žene navodno su mučili i seksualno uznemiravali ispitivači.
Tribunal za terorizam je 2020. proglasio najistaknutijeg aktivistu Ludžaina al Hatlula krivim za zločine protiv države.
Nakon što je prvobitna presuda potvrđena u žalbenom postupku, Lin Maluf iz Amnesti internešenela rekla je:
– Nakon neuspeha da se poništi presuda Ludžainu al Hatlulu, vlasti Saudijske Arabije jasno su pokazale da mirni aktivizam smatraju zločinom – rekla je Lin Maluf iz Amnesti internešenela, nakon što je prvobitna presuda potvrđena u žalbenom postupku.
Iživljavanje nad intelektualcima, sveštenicima i reformistima
Aktivistkinje za ženska prava nisu bile jedine osobe koje su privedene u okviru obračuna s kritičarima u Saudijskoj Arabiji, gde su političke stranke, sindikati i nezavisne grupe za ljudska prava zabranjene.
Desetine branitelja ljudskih prava, intelektualaca, akademika, sveštenika i reformista takođe je uhapšeno od 2017. godine, samo zbog ostvarivanja prava na slobodu izražavanja, navode međunarodne organizacije za ljudska prava.
Mnogi su se suočili sa, kako je Amnesti internešenel istakao, krajnje nepravednim suđenjima po nejasnim optužbama za terorizam i sajber kriminal, i dobili su stroge kazne, uključujući smrtnu kaznu.
Nekoliko dana pre preuzimanja Njukasl junajteda sud je potvrdio kaznu od 20 godina zatvora izrečenu saudijsko-američkom humanitarnom radniku Abdulu Rahmanu al Sadanu zbog pisanja satiričnih tvitova u kojima je kritikovao vlast.
Njegova sestra Arij tvrdila je da je bio brutalno mučen pre presude.
Rat u Jemenu
Saudijska Arabija je žestoko kritikovana zbog vojne kampanje u susednom Jemenu koja je izazvala humanitarnu katastrofu.
Koalicija predvođena Saudijskom Arabijom intervenisala je 2015. nakon što su jemenski pobunjenici preuzeli kontrolu nad većim delom zapada zemlje i primorali predsednika da pobegne u inostranstvo.
U borbama je navodno ubijeno više od 100.000 ljudi.
Takođe se procenjuje da su desetine hiljada ljudi umrle od indirektnih uzroka, kao što su nedostatak hrane, zdravstvenih usluga i infrastrukture. Delimična blokada Saudijske Arabije omela je pokušaje da se pomogne 20 miliona ljudi kojima je potrebna humanitarna pomoć.
Eksperti UN kažu da su obe strane u sukobu možda počinile ratne zločine, iako je koalicija insistirala da se pridržava pravila ratovanja.
Kažnjavanje istopolnih odnosa
Iako Saudijska Arabija nema zakone koji se odnose na seksualnu orijentaciju ili rodni identitet, seksualni odnosi van braka, uključujući homoseksualni seks, strogo su zabranjeni.
Prema tumačenju islamskog zakona u zemlji, smrtna kazna je moguća kazna za istopolni seks.
Takođe je nezakonito da se muškarci „ponašaju kao žene“ ili da nose žensku odeću, i obrnuto.
Zakon protiv sajber kriminala kriminalizuje onlajn aktivnosti koje su protiv javnog reda i verskog morala.
U julu 2020. sud je osudio jemenskog blogera na 10 meseci zatvora, a zatim i na deportaciju zbog postavljanja video-snimaka u kojima je pozivao na jednaka prava za sve, uključujući i gej osobe.
Preuzeto: 24sedam
Foto: AP/Patrick Semansky/Alberto Pezzali Profimedia
