U Srbiji su sredinom 20. veka decu dojile i njihove bake, jer su se žene rano udavale, rađale su više beba, pa su u isto vreme dobijale i svoju decu i unučiće.
Takođe, žene na teritoriji Šumadije u nekim slučajevima su dojile svoju decu i do njihove šeste, pa čak i do osme godine života i to ne bez razloga.
Etnolozi čačanskog i kragujevačkog narodnog muzeja tri godine su istraživali detinjstvo i kulturni obrazac kod Srba na teritoriji opštine Kragujevac. Jedna od tema istraživanja bila je i podoj i ishrana dece.
Jedan podatak čak kaže da su nekada bake dojile unučiće, a majke, one su dojile decu od tri meseca do godine, pa i dve, tri. U izuzetnim slučajevima i po više godina. Sačuvan je podatak o tome da je jedna majka dojila svog sina čak osam godina. On je nosio stolicu i govorio joj gde će da sedne da ga podoji. Veruje se da su mame dugo dojile decu jer su mislile da će na taj način sprečiti sledeću trudnoću.
U istraživanju sprovedenom u 17 kragujevačkih sela i samom gradu, došlo se i do podatka da se tokom 20. veka u Šumadiji verovalo da bebu “valja” da podoji i Romkinja, jer su Romi prema narodnom verovanju “srećni ljudi”.
Da bi prekinule dojenje, majke su pre pola veka pribegavale jedenju belog luka. Prema narodnom verovanju to treba da se uradi u petak. Neke majke su mazale grudi ljutom paprikom, neke bi se nagaravile, a neke su jednostavno napuštale dete odlazeći kod majke na dva ili tri dana. Kada se majka odluči da “odbije” dete, više se ne navraća na dojenje.Umesto laže koristila se pamučna krpica sa prženim brašnom, dobro zašećerenim, koja se detetu stavljala u usta kad plače i na taj način su se deca umirivala. Ovaj je podatak etnologu je ispričan u Kragujevcu.
U to vreme, prema narodnom tumačenju postojao je “rod po krvi” i “rod po mleku”. Ovaj prvi je rod po ocu, a “rod po mleku” je rod po majci.
Zbog toga su se u prošlosti posebno poštovale žene koje su dojile tuđu decu.
To je proisteklo iz potrebe za zaštitom deteta na više nivoa, da ga ne štiti samo majka, već i još jedna žena koja bi se našla u nekoj neprilici u budućem životu deteta. Pa i deca te žene smatraju se u tom prvom kolenu braćom i sestrama i između njih su zabranjene bračne veze.
Nizom obrednih postupaka i magijskih radnji, porodilja i beba su štićene od uroka i nečistih sila prvih 40 dana po porođaju i to tokom čitavog 20. veka. Uz jednostavno obrazloženje – valja se.
Preuzeto: srbijadanas.com
