U svetu u kojem se smatra da je “pas čovekov najbolji prijatelj”, postoji tajanstvena grupa ljudi koja izaziva zbunjenost i nevericu među ljubiteljima pasa: ljudi koji ne dele tu ljubav prema četvoronožnim prijateljima. Da, tačno ste pročitali. Iako se čini gotovo nezamislivim, ovi enigmatični pojedinci šetaju među nama, izbegavajući svaki kontakt s puhastim stvorenjima na ulici i ignorišući svaki post o psima na društvenim mrežama. Ali ko su oni zapravo i šta ih čini takvima?
Tajanstveni svet nevoljnika pasa
Prvo i najvažnije, treba razjasniti: ne svi koji izbegavaju pse zapravo ih ne vole. Neki jednostavno imaju alergije koje ih čine podložnima kijanju umesto maznom druženju. Drugi su možda imali loša iskustva s psima u prošlosti, što je ostavilo dubok utisak na njih i njihovu želju za kontaktom sa tim životinjama.
Zli geniji ili samo neshvaćeni?
Postoji teorija da su ovi ljudi zapravo zli geniji, frustrirani zbog toga što psi lako osvajaju srca i umove ljudi jednostavnom simpatičnošću. Ipak, stvarnost je verovatno daleko manje dramatična. Većina njih jednostavno ne oseća istu vrstu povezanosti s psima kao što to rade ljubitelji pasa. Ili, možda, još nisu sreli psa koji bi ih mogao uveriti u suprotno.
Svet bez pasa?
Zamislite na trenutak svet koji bi ovi ljudi stvorili. Parkovi bez pasa koji trče za loptom, ulice bez veselog laveža i, što je najvažnije, društvene mreže bez beskonačnih slika štenaca. Da, zvuči kao prilično mračna perspektiva.
Njihov doprinos društvu
Međutim, nemojmo biti previše kritični. Ljudi koji ne vole pse možda neće ceniti čari života s krznenim prijateljem, ali svakako imaju druge kvalitete. Možda su ljubitelji mačaka? Ili riba? Ili čak reptila? Njihova strast prema alternativnim kućnim ljubimcima može biti jednako jaka, iako s manje razumevanja.
Na kraju krajeva, svet je raznoliko mesto, a različiti ljudi imaju različite afinitete. Možda je vreme da prihvatimo one koji ne dele našu ljubav prema psima, sve dok nas ne osuđuju preterano kada pričamo o poslednjim smešnim podvizima našeg psa. Ko zna? Možda će jednog dana, uz pravog psa i malo strpljenja, i oni naučiti da nije svaki pas Cerber na vratima pakla. Do tada, hajde da se smejemo, volimo svoje pse i, naravno, poštujemo one koji jednostavno ne mogu.
