Prvi šifrarnik Japanci su nabavili od Nemaca i koristili su ga od 1931. do 1936.
Japan je u Drugi svetski rat ušao sa velikim optimizmom. Kina (tj. istočni delovi) je bila pod okupacijom već četiri godine, Koreja preko četiri desetleća, dok su Velika Britanija, Francuska i Australija bile zauzete ratom sa Nemačkom, kome su posvetile svoje ljude, resurse i pažnju.
Računajući da će izbaciti SAD iz Tihookeanskog područja, ali i da bi se osvetili za pretnju iz Vašingtona o mogućem embargu na naftu koju je Japan u ogromnom postotku uvozio iz Ameirke, poluge zahuktale imperijalne mašinerije ustremile su se ka istoku. Sedmog decembra ujutro, mornarica i avijacija Japana napali su Perl Harbur, pomorsku bazu na Havajima u nameri da obogalje američke snage.
RAZBIJEN ŠIFRARNIK
Prvi šifrarnik Japanci su nabavili od Nemaca i koristili su ga od 1931. do 1936, kada su ga Amerikanci “razbili”, što Japanci ubrzo shvatili. Novi uređaj za enkripciju podataka, “97-šiki obun injiki” (oznaku 97 duguje 1937. godini, tj. 2597. po starom japanskom kalendaru), koji su Amerikanci zvali Ljubičasti, korišćen je u Drugom svetskom ratu.
Prvounajmljeni da dokuči metod enkripcije bio je Vilijam Fridman, 1939, koji je završio u ludnici, ali je uspeo da provali dovoljno veliki deo metoda da bi nastavljači uspeli u zadatku. Frensis Rejven je bio čovek koji je shvatio šifru u porukama, jer je primetio da se sistem ponavlja deset dana u mesecu, pre nego što se pređe na drugi.
Da Japanci ne bi shvatili da je i ova mašina “provaljena”, Amerikanci su se trudili da neke informacije ne iskoriste. Tako su, navodno, u protivobaveštajnim i vojnim strukturama SAD znali da Japanci spremaju napad na Perl Harbur, ali nisu hteli da ga spreče kako Japanci ne bi promenili šifru, jer je za razbijanje ove trebalo preko dve godine. Ali su zato odvukli sve nosače van baze odjednom (što se nikad ranije nije desilo), a i naftu su presuli u podzemne rezervoare.
Preuzeto: objektiv.rs
Foto: Shutterstock
