Neka deca, na sreću roditelja, gotovo da nikada nisu bolesna, dok drugima često curi nos, boli ih grlo, kašlju… Postoje različite teorije o tome šta utiče na to da neki mališani često budu bolesni, a u tome ulogu svakako ima i jačina imuniteta.
Novo istraživanje bavilo se ovom temom, a utvrdilo je da novorođenčad koja u prvim danima života “zakače” viralnu infekciju, u budućnosti imaju povećan rizik od čestih prehlada.
Prvi susret sa virusom može da ima dugoročne posledice, te da na neki način utiče na imuni sistem i mikroorganizme koji se nalaze u nazofarinksu deteta, tvrde naučnici sa Univerziteta u Edinburgu (Velika Britanija) i Medicinskog centra pri Univerzitetu u Utrehtu (Holandija), a ovo istraživanje objavljeno je u stručnom časopisu Nature Microbiology.
Naučnici su sproveli analizu uzoraka sekreta iz nosa 114 zdravih odojčadi, a utvrdili su da kod mališana kod kojih su viralne infekcije prodrle u ćelije sluzokože nazofarinksa u prvim danima života (zbog nezrelosti imunog sistema novorođenčadi, to najčešće ne daje nikakve simptome), postoji neuobičajena aktivnost gena za interferon. Ovi geni inače regulišu proizvodnju interferona – proteina koje proizvode imune ćelije kako bi zaštitile organizam od virusa.
Pošto su geni interferona u sekretu iz nazofarinksa previše aktivni, to znači da je stalno povećan nivo zapaljenja, zbog čega je dete podložnije respiratornim infekcijama.
Pored toga, usled uticaja prve viralne infekcije kod novorođenčadi dolazi do promena u sastavu mikrobioma odnosno mikroorganizama u nazofarinksu, što izaziva umnožavanje potencijalno opasnih mikroba.
“Bili smo iznenađeni da do viralnih infekcija dolazi tako rano i da u mnogim slučajevima prolaze nezapaženo. Uprkos tome, negativno utiču na normalan razvoj detetovog imunog sistema. Izbegavanje izlaganja virusima u prvim nedeljama života može da bude ključno za zdravlje deteta u kasnijim godinama”, rekla je jedna od autora studije profosor Debi Bogert.
