Kod izolovanog južnoameričkog plemena Janomami Amerinidians pronađene su bakterije potencijalno otporne na najsavremenije antibiotike, iako ovo pleme antibiotike nikad nije koristilo.
Vest objavljena 17. aprila u časopisu Science Advances, koja je ustalasala naučnu javnost, glasi da su kod izolovanog južnoameričkog plemena Janomami Amerinidians (živi u udaljenim planinskim oblastima južne Venecuele), otkrivenog 2009. godine, koje je uspelo da se sačuva od dostignuća savremenog sveta, pa tako i od antibiotika, otkrivene bakterije (na koži, u ustima i crevima) koje imaju gene otporne na antibiotike, što ukazuje na to da su bakterije u ljudskom organizmu sposobne da odole antibioticima mnogo pre nego što dođu u dodir sa ovim lekom.
Pleme Janomami je 11.000 godina živelo izolovano od ostatka sveta. Kod pripadnika plemena otkrivena je veoma raznovrsna kolekcija bakterija, mnogo veća nego kod stanovništva u SAD i Evropi. „Imali smo idealnu priliku da proučavamo kako se veza između mikroba i ljudi razvija bez uticaja savremenog društva, kao što su putovanje po svetu i izloženost antibioticima“, kaže dr Gautam Dantas, prof. patologije i imunologije na Vašingtonskom univerzitetu i jedan od autora istraživanja. (U istraživanju su učestvovali i Njujorški univerzitet i Institut za naučna istraživanja Venecuele, kao i druge institucije.)
Janomami pleme nikada nije koristilo antibiotike u nama poznatom obliku. Jedina njihova veza sa antibioticima bila je slučajni unos bakterija iz zemlje koje predstavljaju prirodnu verziju ovog leka. Pa ipak, kažu naučnici, bakterije uzete iz usta i izmeta pripadnika plemena sadržale su nekoliko gena koji su deaktiviriali i prirodne i polusintetičke i sintetičke antibiotike.
Hiljadama godina pre nego što su ljudi počeli da korsite antibiotike za lečenje infekcija, bakterije iz zemlje su počele da proizvode prirodne antibiotike kako bi uništile konkurenciju. Istovremeno, i „konkukrencija“ je počela da razvija zaštitu od antibiotika koje su stvarali njihovi „neprijatelji“ – druge bakterije, tako što su razvili gene otporne na antibiotike, u procesu poznatom kao horizantalni transfer gena. Na isti način i današnje bakterije stvaraju gene koji im pomažu da prežive pred „najezdom“ savremenih antibiotika, što otežava lečenje mnogih bolesti.
Naučnici zapravo ne znaju da li raznolikost određene bakterije poboljšava ili narušava zdravlje. Ono što jeste poznato, to je da su mikrobiomi ljudi u industrijski razvijenim zemljama za oko 40% manje raznovrsni od onih otkrivenih kod izolovanog plemena.
„Rezultati podupiru podatke koji ukazuju na vezu između, sa jedne strane, smanjenja bakterijske raznolikosti, ishrane savremenog čoveka i modernih antibiotika, i sa druge strane imunoloških i metaboličkih bolesti, kao što su gojaznost, astma, alergije i dijabetes, koje su u dramatičnom povećanju od sedamdesetih godina prošlog veka“, kaže dr Marija Domingez Belo, vanredni profesor medicinskog fakulteta Njujorškog univerziteta i jedan od autora pomenutog istraživanja. „Verujemo da je nešto iz životne sredine, što se pojavilo u poslednjih 30 godina, uticalo na ove bolesti. Mislimo da bi mikrobiom (mikroorganizmi koji nastanjuju ljudski organizam) mogao da ima ulogu u tome.“
Preuzeto: Zdravahrana.com
