Kao rođena Beograđanka, kao baka, kao majka, kao supruga, kao neko ko je ceo svoj životni i radni vek proveo u našoj prestonici sa sporadičnim putovanjima po Srbiji, pišem u nadi da će se naš narod mudar i vredan urazumiti. Kao žena od 67 godina koja ima troje unučića i na usluzi je sinu i ćerki oko čuvanja dece, koja ide na dve adrese da bi bila baka, već dva puta sam se našla u strašnim gužvama zbog protesta nekoliko ljudi u čijim očima sam videla bes i ostrašćenost i zabolelo me je i zato vam deco ovo i pišem. Kao neko ko je prošao nekoliko ratova. Čija porodica je bila kroz vekove i raseljavana i iseljavana, kao neko ko je nekada imao za pristojan život, a nekada nije imao ni za osnovno, da su nas kroz najteže periode spasavali rad, sloga, ljubav. Ne znaju današnje generacije šta je nemanje. Pošteđeni ste da se snalazite i živite generacijski u domovima, ne znate kako je kad je mesečna plata pet maraka, a patike deci su sto maraka. Kada vam legne plata, koja dok je zamenite izgubi već vrednost 30 posto. Kada nam je nateže bilo nismo lomili, vikali, blokirali ulice, pretili, tukli se. Deco, ovo je vaš grad, jedan imate. Suze su mi potekle prošlog decembra kada su lomili skupštinu grada. Kada sam gledala kako se šara grad, kako se žvrlja, urušava i fekalijama poliva Novi Sad. U ovoj Srbiji će ostati moji unuci, zbog njih ovo pišem. Idu novogodišnjici praznici, euforija, kupovina i gužve. Svi svuda kasnimo. Bojimo se u saobraćaju da ne budemo kolateralna šteta, plašimo se za našu bezbednost. Deco draga, kome verujete, koga slepo pratite? Zašto svoje rušite? Od kad je naše istorije spoljni neprijatelji su pokušavali da nas podele. I krilatica nas je spasila, samo sloga Srbina spasava. Draga deco, prošli smo mi stariji mnogo toga. Radite, svoje novce zarađujte, družite se, smejte se. Nemojte širiti mržnju, strah i paniku koji nikome ništa dobro doneli nisu. Oni što vode proteste neka vode politiku tamo gde joj je mesto. Zna se gde se predlaže i diskutuje, gde se glasaju i menjaju Zakoni. Neće ovo rušenje izaći nikome na dobro. Neće ovo lupanje rešiti vaše probleme. Nemojte da nasedate. Budite i vi braće i sestre, muževi i žene, očevi i majke, a ne slepi poslušnici onih koji vas tako iskusno koriste. Pametni ste, takva je naša krv, sazdani smo od mudrosti, nemojte da se zavaravate, pustite internete, pisanje, telefone, razgovarajte i borite se za sebe. Uvek je posla bilo za vredne. A ne znate hvala Bogu šta znače ratovi i nemaština, brige i sirene. I daće Bog da nikada ne saznate. Svoje čuvajte, drugo nemate. Prekinite ove užase po ulicama Srbije, kakvu sliku šaljemo svetu, našoj deci, zašto mladi napuštaju škole, ne uče, ne idu na ispite i na časove, jer im je bolje da viču nego uče. Gledajte sebe i svoje porodice i pustite da se politika vodi u institucijama. A te koje slušate da imaju politku. Svakome je njegova muka najveća, a li ne rešava se svako nezadovoljstvo nasiljem na ulici. Zamislite sada svako za svoj problem da izađe. Budimo ljudi. Budimo uviđajni. Hajde da se setimo predaka i da oni budu na nas ponosni. Da li ste nekada zasadili drvo, vi koji ste grafitima upropastili fasade i fasade? Molim sve. Decu, mlade, roditelje, učitelje, nastavnike, kolovođe, budimo uviđajni, ovde se živi i radi, ovo što imamo je neko krvavo pravio, nije to vaša svojina i niste sami. Pustite nas da živimo i funkcionišemo. Sklonite se sa ulica. Samo pravite gluposti i ometate sve nas koji bi mir, školu, učenje. Mislite svojim glavama i ne dajte da vas iko voza i potpiruje. Budite naš ponos.
