Već godinama unazad se upozorava na opasnosti moderne ishrane, ka namirnice koje jedu odrasli sve više se nalaze i u jelovnicima najmlađih, što je posebno opasno.
Prerađevine škode zdravlju mališana, upozoravaju naučnici, ističući da deca se više kalorija unose visokoprerađenom hranom.
Kako je pokazalo istraživanje u kojem je učestvovalo 30.000 dece starosti od dve do 17 godina, količina kalorija koje unose iz visokoprerađene hrane je porasla za 67 odsto. S druge strane, količina hrane koja nije prerađena ili barem nije značajno prerađena je znatno smanjena.
Šta je visokoprerađena hrana
Većina namirnica koje jedemo je u izvesnoj meri obrađena – pravljenje brašna od pšenice i zaleđavanje voća su takođe jedna vrsta prerade.
Naučnici su objasnili da u neprerađenu ili minimalno prerađenu hranu spadaju sveže voće, žitarice celog zrna, jaja, riba i druge namirnice koje su u svom originalnom obliku.
Kada je reč o visokoprerađenim namirnicama, tu spada hrana koja je veoma promenjena obradom, kojoj su dodati razni zaslađivači, arome, emulgatori, poput slatkiša, zaleđene pice, slanih grickalica i keksića, brze hrane, sokova, kupovnih žitarica kojima su obično dodati šećeri, boje, ukusi.
Upravo ove namirnice deca sve češće jedu, a evo zašto je to loše.
Štetnost visokoprerađene hrane
Ovakva hrana, visokoprerađena je zapravo vrlo nutritivno siromašna, zbog čega doprinosi gojaznosti, visokom krvnom pritisku, insulinskoj rezistenciji – sve ovi problemi se smatraju bolestima modernog doba.
Dakle, visokoprerađena hrana ima jako malu količinu nutrijenata – vlakana, minerala, vitamina – a sa druge strane je veoma bogata šećerom, natrijumom i transmastima. Posledica toga je da deca ne unose nutrijente, a dobijaju pregršt ovih štetnih sastojaka, što doprinosi pojavi zdravstvenih problema.
Šta je rešenje
Visokoprerađena hrana nam je svuda dostupna, preradom su njeni ukusi pojačani, lepo je upakovana i kao takva je poželjna među mališanima. Jasno, ne možete poputno da zabranite detetu da pojede nešto takvo, ali ono što treba uraditi je da se smanji konzumiranje visokoprerađene hrane.
Kuvajte češće. To sigurno nije ono što želite da čujete, ali imajte na umu da su istraživanja pokazala da porodice u čijim se domovima više kuva jedu daleko manje visokoprerađene hrane.
Ograničite se. Neće se ništa dogoditi ako ponekad pojedete sladoled, kolače, zaleđenu picu, ali gledajte da to ne bude najveći deo vaše ishrane.
Čitajte sastav proizvoda. Pažljivo pročitajte listu sastojaka, što je više navedenih boja, ukusa i slično, to je hrana prerađenija.
Stavite akcenat na povrće i voće. Češće nudite mališanim asveže voće i povrće, samim tim će imati manju potrebu da jedu nešto drugo.
