Disleksija je poremećaj učenja koji utiče na čitanje, pisanje, pravopis pa i govor. Javlja se kod jedne od pet osoba i još uvek nije široko shvaćeno.
Disleksija kod dece se najčešće otkrije u trećem razredu osnovne škole, kada se od njih već očekuje da tečno čitaju i da razumeju to što su pročitali. Međutim, oni shvataju da čitanje za njih predstavlja veliki napor ali često ne znaju da objasne jer je to za njih ‘normalno’. Takođe, ovo ne utiče na inteligenciju dece i vrlo često pokazuju natprosečnu inteligenciju u drugim veštinama. Roditelji najpre shvate da detetu treba puno vremena da pročita rečenicu ili da uradi domaći zadatak i to je prvi signal na koji treba da reaguju.
“Prijateljica ima disleksiju i opisala mi je kako doživljava čitanje. Može da čita, ali joj je potrebna velika koncentracija. Ona vidi slova kako ‘skaču okolo’ i trudi se da ih ‘pohvata’ i složi reč od njih”, rekao nam je jedan Milan, dok neki drugi opisuju da im reči ‘plutaju’.
Pogledajte video snimak koji jasno pokazuje kako ljudi sa disleksijom vide tekst:
Za dijagnozu disleksije postoji 4 testa, evo kako izgledaju:
Test automatskog prepoznavanja reči – Meri se brzina i lakoća prepoznavanja i imenovanja slova, brojeva i predmeta.
Dete će dobiti tablicu u kojoj će odozgo prema dole imenovati navedene predmete/slova/brojeve, a logoped će beležiti u kojem vremenu i u kojoj tačnosti je dete ispunilo zadatak
Test procenjivanja fonološke i fonemske svesnosti – Traži se segmentacija reči.
Logoped će reći prve i zadnje slogove određene reči (lju- i -ška), a od deteta će tražiti da kaže srednji slog (-lja-)
Test ocenjivanja sposobnosti dekodiranja reči – Dete naglas čita stvarne i lažne reči gde lažne izgledaju kao stvarne, ali su bez smisla
Test proveravanja tačnosti i tečnosti pri čitanju – Meri se tačnost pročitanog teksta i koliko dete razume pročitano.
