Narcisoidni poremećaj ličnosti definiše se kao uvećano osećanje samouvažavanja i jedinstvenosti, sopstvene važnopsti. Osobe sa ovim mentalnim stanjem teže da budu u centru pažnje i često za to ne viraju sredstva. Osobe sa narcisoidnim poremećajem ličnosti stalno traže pohvale, divljenje i pažnju. Preokupirane su utiskom koji ostavljaju na okolinu. U odnosima mogu povrditi druge, srušiti im samopouzdanje u cilju kako bi se osećali superiornijim.
Psihološkinja Elinor Grinberg godinama se bavi proučavanjem narcisoidnih poremećaja ličnost i spoznala je da deca koja su vaspitana na određeni način mogu imati povezan rizik da postanu narcisi kada odrastu. Ističe da je odnos roditelj-dete od ključnog značaja još od ranog detinjstva za mentalni razvoj, a postoji niz faktora koja u najmlađim godinama mogu uzrokovati narcisoidni poremećaj kod deteta.
Najštetnije je da dete ne dobija dovoljno pažnje i ljubavi od roditelja, kako objašnjava psihološkinja. Napominje da dve krajnosti mogu biti okidač za razvojk narcsioidnog poremećaja ličnosti. Deca koja su često bila zanemarivana od roditelja imaju velik rizik da postanu narcisi kada odrastu, a ista stva je i sa decom koja su svojim roditeljima bila omiljena. Najčešće je to ”zlatno” dete u porodici koje su roditelji često izdvajali od ostale dece, udovoljavali mu, razmazili ga, podilazili.
”Deca koja nisu dobija dovoljno pažnje od svojih roditelja ili su je dobijala previše imaju najveći rizik od narcisoidnog poremećaja ličnosti zbog toga što su ceo život željna pažnje, a to se ocrtava na njihove odnose sa drugim ljudima. Ona su uglavnom usmerena isključivo na sebe i svoje potrebe, a nedostaju im i empatija i suosećanje za druge” – objašnjava psihološkinja.
