Ove bombe bi mogle da pretvore Ukrajinu u zonu nuklearnog rata

Zabrinutost za ovo slabije oružje porasla je kada je ruski predsednik Vladimir Putin, kada je počeo sukob u Ukrajini, upozorio na svoju nuklearnu moć, stavio svoje atomske snage u pripravnost i naterao vojsku da izvrši rizične napade na nuklearne elektrane.

Strahuje se da bi Putin, ako se oseti sateranim u ćošak, mogao da izabere da detonira jedno od svojih nuklearnih oružja i “obriše” 76 godina nakon Hirošime i Nagasakija.

Analitičari ističu da su ruske trupe više puta uvežbavale tranziciju iz konvencionalnog u nuklearni rat, posebno kao način da preovladaju nakon gubitaka na bojnom polju. A kako kažu, vojska koja ima najveći nuklearni arsenal na svetu, istražila je niz eskalacionih opcija koje bi Putin mogao da izabere.

– Šanse su male, ali rastu. Rat ne ide dobro za Ruse i pritisak sa Zapada je sve veći – kaže Ulrih Kan, nuklearni ekspert na Univerzitetu u Hamburgu.

Putin bi, smatra Kan, mogao da puca iz oružja na nenaseljenu oblast umesto na trupe. U studiji iz 2018. izložio je krizni scenario u kojem je Moskva detonirala bombu iznad udaljenog dela Severnog mora kao način da signalizira smrtonosnije udare koji dolaze.

– Grozno je i pričati o ovim stvarima, ali moramo biti svesni da ovo postaje sve izvesnije – rekao je on.

U Vašingtonu zabrinuti

Vašington navodno očekuje od Putina da u narednim danima povuče “nove nuklearne poteze”.

– Moskva će se verovatno sve više oslanjati na svoje nuklearno sredstvo odvraćanja da šalje signale Zapadu i projektuje snagu kako rat i njegove posledice slabe Rusiju – rekao je prošle nedelje Komitetu za oružane snage Predstavničkog doma general-potpukovnik Skot D. Berijer, direktor Odbrambene obaveštajne agencije.

Predsednik SAD Džo Bajden će ove nedelje otputovati u Brisel na samit NATO-a, na kojem će se pričati kako će alijansa reagovati ako Rusija upotrebi hemijsko, biološko, sajber ili nuklearno oružje.

Džejm R. Klaper, penzionisani general koji je služio u vreme Obaminog mandata, rekao je da je Moskva “spustila lestvicu” za upotrebu atomskog oružja posle Hladnog rata kada je ruska vojska upala u nered. Danas, dodao je on, Rusija nuklearno oružje smatra utilitarnim, a ne nezamislivim.

Klaper kaže da ruskim snagama “nije bilo bitno što može da dođe do povećanja nivoa radijacije kada su napali nuklearku u Zaporožju”.

– Nastavili su i gađali su. To je pokazatelj ruskog lese-fer stava. Oni ne prave razliku koju mi pravimo kada je u pitanju nuklearno oružje – kaže Klaper za Yahoo News.

Pavel Podvig, dugogodišnji istraživač ruskih nuklearnih snaga, komentarišući Putinovu odluku oko nuklearnog oružja, rekao je da je upozorenje najverovatnije pripremilo ruski sistem komande i kontrole za mogućnost da dobije nuklearno naređenje.

Nejasno je kako Rusija vrši kontrolu nad svojim arsenalom manje destruktivnog oružja. Ali neki američki političari i stručnjaci naveli su da manje destruktivno oružje obe strane može biti pretnja da naruši globalnu ravnotežu nuklearnog terora.

Za Rusiju, primećuju vojni analitičari, prikazi manje destruktivnog oružja omogućili su Putinu da “uglanca svoju reputaciju” i “proširi zonu zastrašivanja koja mu je potrebna za vođenje krvavog konvencionalnog rata”.

– Putin zastrašuje nuklearnim oružjem da bi radio kako hoće sa Ukrajinom. Njegovo nuklearno oružje sprečava Zapad da interveniše – kaže Nina Tanenvald, politikolog sa Univerziteta Braun.

Svetska trka za manje destruktivnim oružjem se zahuktava. Iako je to oružje manje ubojito od “hladnoratovskog standarda”, nove procene pokazuju da imaju jačinu kao polovina bombe bačena na Hirošimu. Kada bi bila bačena na Menhetn, ubila bi ili ranila pola miliona ljudi.

Slučaj sa ovim oružjem jeste da ono podriva nuklearni tabu i čini krizne situacije još opasnijim. Njihova manje destruktivna priroda, kažu kritičari, može da podstakne iluziju atomske kontrole, dok u stvari njihova upotreba može iznenada da preraste u potpuni nuklearni rat.

Simulacija koju su osmislili stručnjaci sa Univerziteta Prinston počinje tako što Moskva ispaljuje nuklearni hitac upozorenja, NATO odgovara malim udarom, a rat koji je usledio donosi više od 90 miliona žrtava u prvih nekoliko sati.

Nikakvi sporazumi o kontroli naoružanja ne regulišu manje bojeve glave, ponekad poznate kao taktičko ili nestrateško nuklearno oružje, tako da ih nuklearne supersile prave i raspoređuju onoliko koliko žele.

Rusija ima možda 2.000, prema Hansu M. Kristensenu, direktoru projekta nuklearnih informacija u Federaciji američkih naučnika. Sjedinjene Države imaju otprilike 100 u Evropi, a broj je ograničen sporovima u vezi sa unutrašnjom politikom i političkom složenošću njihovog smeštanja među NATO saveznicima, čije se stanovništvo često opire i protestuje zbog prisustva oružja.

Iz defanzive u ofanzivu

Ruska doktrina atomskog rata postala je poznata kao “eskalacija radi deeskalacije” – što znači da bi razbijene trupe ispalile nuklearno oružje kako bi omamile agresora da se povuče ili pokori. Moskva je više puta praktikovala tu taktiku na terenskim vežbama. 1999. godine, na primer, velika vežba je simulirala napad NATO-a na Kalinjingrad, rusku enklavu na Baltičkom moru. Vežba je dovela ruske snage u stanje haosa sve dok Moskva nije ispalila nuklearno oružje na Poljsku i Sjedinjene Države.

Kan sa Univerziteta u Hamburgu rekao je da su se defanzivne vežbe iz 1990-ih pretvorile u ofanzivne 2000-ih, pošto je ruska vojska povratila deo svoje nekadašnje snage.

U skladu sa ofanzivnom strategijom, Rusija je otpočela modernizaciju nuklearnih snaga, uključujući i manje ubojito oružje. Kao i na Zapadu, neke bojeve glave su dobile promenljive snage eksploziva koje su se mogle povećavati ili smanjivati u zavisnosti od vojne situacije.

U žiži novog arsenala je Iskander-M, prvi put raspoređen 2005. godine, raketni sistem koji može da ispali dve rakete koje mogu da putuju oko 300 milja. Rakete mogu da nose konvencionalne, kao i nuklearne bojeve glave. Rusi procenju da je najmanja nuklearna eksplozija tih projektila otprilike trećina od bombe u Hirošimi.

Pre nego što je ruska vojska započela operaciju u Ukrajini, satelitski snimci su pokazali da je Moskva rasporedila Iskander u Belorusiji i na istoku Rusije. Nema podataka o tome da li je neki od Iskandera naoružan nuklearnim bojevim glavama.

Nikolaj Sokov, bivši ruski diplomata koji je u sovjetsko vreme pregovarao o sporazumima o kontroli naoružanja, rekao je da bi nuklearne bojeve glave mogle da se postavljaju i na krstareće rakete. Nisko leteće oružje, lansirano iz aviona, brodova ili zemlje, “grli” lokalni teren da bi izbeglo otkrivanje od strane neprijateljskog radara.

Sa ruske teritorije, kaže, mogu da stignu do cele Evrope, uključujući i Britaniju.

Tokom godina, Sjedinjene Države i njihovi saveznici u NATO-u su nastojali da se takmiče sa ruskim arsenalom nuklearnog oružja. Počelo je pre više decenija kada su Sjedinjene Države počele da šalju bombe za borbene avione u vojne baze u Belgiji, Nemačkoj, Italiji, Turskoj i Holandiji. Kan je primetio da alijansa, za razliku od Rusije, ne sprovodi terenske vežbe uvežbavajući prelazak sa konvencionalnog na nuklearni rat.

Godine 2010. Obama, koji se dugo zalagao za svet bez nuklearne energije, odlučio je da obnovi i poboljša NATO oružje, pa su nastale “pametne bombe” koje su veoma precizne. To je, zauzvrat, dalo ratnim planerima slobodu da smanje promenljivu eksplozivnu snagu oružja na samo 2 odsto od one bombe u Hirošimi.

Iako su pojedini vojni zvaničnici kritikovali odluku, podržavali su program jer je visok stepen preciznosti smanjio rizik od kolateralne štete i civilnih žrtava. Ali, nakon godina odlaganja finansiranja i proizvodnje, ne očekuje se da će obnovljena bomba, poznata kao B61 Model 12, biti raspoređena u Evropi do sledeće godine.

Stalno napredovanje Rusije i spori odgovori SAD naveli su Trampovu administraciju da 2018. predloži novu raketnu bojevu glavu. Njena razorna snaga se smatrala otprilike upola manjom od bombe u Hirošimi. Trebalo je da bude raspoređena na nacionalnoj floti od 14 podmornica sa balističkim projektilima.

Dok su neki stručnjaci upozoravali da bi bomba, poznata kao model V76 2, mogla da učini primamljivijim za predsednika da naredi nuklearni napad, Trampova administracija je tvrdila da bi oružje smanjilo rizik od rata tako što bi obezbedilo da se Rusija suoči sa pretnjom proporcionalnih protivudara. Raspoređena je krajem 2019. godine.

– Sve je u psihologiji, smrtonosnoj psihologiji. Ako vaš protivnik misli da ima prednost na bojnom polju, vi pokušavate da ga ubedite da nije u pravu – kaže Frenklin Miler, nuklearni stručnjak koji je podržao novu bojevu glavu i koji je, pre nego što je napustio javnu funkciju 2005. godine, tri decenije radio u Pentagonu i Beloj kući.

Kada je bio predsednički kandidat, Džo Bajden je manje moćnu bojevu glavu nazvao “lošom idejom” zbog koje bi predsednici bili “skloniji” da je koriste. Ali Kristensen je rekao da je malo verovatno da će Bajdenova administracija ukloniti novu bojevu glavu sa podmornica.

Kako bi SAD mogle da odgovore Putinu?

Nejasno je kako bi Bajden reagovao na Putinovu upotrebu nuklearnog oružja.

Planovi za nuklearni rat su jedna od najdublje čuvanih tajni Vašingtona. Stručnjaci kažu da ratni planovi generalno idu od hitaca upozorenja preko pojedinačnih udara do višestrukih odmazdi i da je najteže pitanje da li postoje pouzdani načini da se spreči eskalacija sukoba.

Čak je i Kleper, bivši direktor nacionalne obaveštajne službe, rekao da nije siguran kako bi savetovao Bajdena ako Putin iskoristi svoje nuklearno oružje.

– Kada prestaješ? Ne možete samo da okrećete drugi obraz. U nekom trenutku bismo morali nešto da uradimo – kaže on.

Odgovor SAD na “malu rusku eksploziju”, kažu stručnjaci, mogao bi biti ispaljivanje jedne od novih bojevih glava lansiranih sa podmornice u divljine Sibira ili u vojnu bazu unutar Rusije. Miler, bivši vladin nuklearni zvaničnik i bivši predsednik NATO-ovog komiteta za nuklearnu politiku, rekao je da bi takva eksplozija bila način da se signalizira Moskvi da je „ovo ozbiljno, da stvari izmiču kontroli“.

Vojni stratezi kažu da bi odgovor “oko za oko” bacio odgovornost za dalju eskalaciju nazad na Rusiju, nateravši Moskvu da oseti svoju zloslutnu težinu i idealno spreči situaciju da izmakne kontroli uprkos opasnostima u ratu od pogrešnih procena i nesreće.

U mračnijem scenariju, Putin bi mogao da pribegne upotrebi atomskog oružja ako se rat u Ukrajini prelije na susedne države NATO-a. Sve članice NATO-a, uključujući Sjedinjene Države, dužne su da brane jedna drugu — potencijalno salvama nuklearnih bojevih glava.

Tanenvald, politikolog sa Univerziteta Braun, pitao se da li će stare zaštite nuklearnog odvraćanja, koje su sada ukorenjene u suprotstavljenim linijama manje destruktivnog oružja, uspeti da održe mir.

– Sigurno ne deluje tako u krizi – rekla je ona.