Proizvođači egzotičnih četvorotočkaša u malim serijama biće izuzeti iz zabrane prodaje benzinaca/dizelaša u Evropskoj uniji, koja stupa na snagu od 2035.
Kao što smo ranije pisali, zabrana se odnosi na sva vozila koja nemaju nultu emisiju štetnih gasova (CO2).
Prelaz na električne modele ili sintetička goriva bio bi veliki izazov za kompanije poput Bugattija, Koenigsegga i Paganija, jer se uglavnom oslanjaju na motore sa unutrašnjim sagorevanjem (SUS).
Daleko ispod limita
Ipak, odredba Evropskog parlamenta jasno kaže da proizvođači automobila koji “registruju manje od 1.000 novih vozila godišnje imaju trajno izuzeće”.
Bugatti, koji je odnedavno u većinskom vlasništvu Mate Rimca, proizveo je 80 automobila prošle godine.
Dakle, ne premašuje granicu od 1.000 primeraka i mogao bi da nastavi s prodajom (benzinskih) superautomobila nakon 2035.
Zato ne čudi da je Rimac prošle godine otkrio da električni Bugatti neće doći u narednih deset godina.
Nova rešenja
Osim Bugattija, tu je i švedski Koenigsegg. Njihov model CC850 je predstavljen prošle godine, a pokreće ga 5.0-litarski twin-turbo V8 koji razvija 1.363 KS.
Četvorotočkaš prilično troši, zagađuje okolinu, ali Šveđani će proizvesti svega 70 primeraka.
Koenigsegg godišnje napravi oko 35 vozila, pa je daleko od dozvoljenih 1.000 primeraka.
Ipak, to ne znači da proizvođači neće ulagati u ekološki prihvatljiva rešenja.
Recimo, hibridni naslednik Chirona se očekuje 2027, a veza kompanije Bugatti Rimac sa Porscheom znači da može lakše iskoristiti njihovu tehnologiju baterija.
Za duboke džepove
Uz Bugatti i Koenigsegg, treba pomenuti italijanski Pagani koji od početka proizvodnje nije napravio ni 500 automobila.
Tu su i brendovi Morgan, BAC Ginette, KTM Donkervoort i Ariel, čija proizvodnja ne prelazi 1.000 komada godišnje.
Automobili ovih kompanija koriste benzinske agregate i biće u prodaji nakon 2035, pod uslovom da ste bogati.
