Glečeri širom sveta, uključujući i preostale u Africi, nepovratno će biti izgubljeni do 2050. godine zbog klimatskih promena, pokazao je novi izveštaj UN.
Kako se navodi, glečeri u trećini mesta svetske baštine će se otopiti u naredne tri decenije.
Poslednji glečeri Kilimandžara će nestati, kao i oni na Alpima i u Nacionalnom parku Josemiti u SAD.
Izveštaj, koji je svoje procene zasnovao na satelitskim snimcima, objavljen je uoči klimatskog samita COP27 koji treba da se održi naredne nedelje u Egiptu.
Oko 18.600 glečera je identifikovano širom 50 lokacija koje su UN označile kao mesta svetske baštine. Oni predstavljaju skoro 10 odsto celokupne teritorije na Zemlji koja je pokrivena takvim naslagama leda, a među njima se nalaze i mnoga znamenita turistička mesta i lokacije značajne lokalnom stanovništvu.
Nestanak glečera je među najdramatičnijim dokazima da se klima menja i da se Zemlje zagreva, stoji u izveštaju.
– Nadamo se da nismo u pravu, ali ovo je čvrst naučni dokaz. Glečeri su vredni indikatori klimatskih promena jer su vidljivi. Ovo je nešto što stvarno možemo da vidimo da se događa – rekao je jedan od autora studije Tales Karvaljo Resende.
Preostali glečeri mogli bi da budu spaseni, ali samo ako svet ograniči globalno zagrevanje na 1,5 stepeni. Međutim, drugi izveštaji UN upućuju na to da svet trenutno nema način da to i postigne.
Ono što je presedan jeste brzina kojom se odvija nestanak leda. Sredinom prošlog veka glečeri su bili prilično stabilni, ali onda se sve promenilo.
Među mestima svetske baštine koja će ostati bez glečera do 2050. godine su:
– Hirkanijske šume (Iran)
– Nacionalni park Durmitor (Crna Gora)
– Nacionalni park Virunga (Demokratska Republika Kongo)
– Nacionalni park Jeloustoun (SAD)
– Nacionalni park Maunt Kenija (Kenija)
– Mon Perdu (Francuska/Španija)
– Putoranski plato (Rusija)
– Nacionalni park Nahani (Kanada)
– Nacionalni park Lorenc (Indonezija)
– Rezervat Vrangelovih ostrva (Rusija)
– Nacionalni park Kilimandžaro (Tanzanija)
– Nacionalni park Josemit (SAD)
– Dolomiti (Italija)
– Komijska prašuma (Rusija)
Glečeri kao izvor vode
Procenjuje se da je gubitak leda na ovim područjima mogao da doprinese rastu nivoa mora za 4,5 odsto između 2000. i 2020. godine. Ovi glečeri već gube 58 milijardi tona leda svake godine, što je, poređenja radi, ukupna količina vode koja se godišnje koristi u Francuskoj i Španiji zajedno.
Mnogi ljudi takođe zavise od glečera kao izvora vode koja im služi ne samo za domaću upotrebu već i za poljoprivredu. Ukoliko izvori presuše, neće biti vode tokom sušnih sezona, a to dalje utiče na nedostatak hrane.
Osim toga, topljenje glečera dovodi i do poplava.
Međutim, najočiglednija stvar koja mora da se uradi jeste ograničenje globalnog zagrevanja, kažu naučnici.
Ovde leži nada. Ukoliko možemo drastično da smanjimo emisije gasova, bili bismo u mogućnosti da spasemo većinu ovih glečera. Ovo je zaista poziv da se preduzme akcija na svakom nivou, ne samo političkom, već i na nivou nas kao ljudskih bića – rekao je Karvaljo Resende.
