Ukoliko ste se zapitali ko je vaš najveći prijatelj u životu – sigurno znate odgovor da ste to vi.
A ako se pitate ko je vaš najveći neprijatelj, sigurno znate i to. Ne znate?
Pa opet – vi. I vaša samokritičnost:
Dugoročno gledano, prevelika samokritičnost može biti štetna za naša postignuća i mentalno zdravlje. Ako smo previše samokritični, narušavamo svoje samopoštovanje i samopouzdanje.
Zapravo, postoji bliska veza između samokritičnosti, niskog samopoštovanja i perfekcionizma.
Mnogi od nas nastoje da postanu bolja verzija sebe. Stoga se vrlo konkretno trudimo da krenemo pravim putem u životu. Najefikasniji alat koji imamo za merenje naših napora jeste naša sposobnost da sami sebe analiziramo, piše atma.hr.
Naravno, vredno je divljenja kada želite iz sebe izvući najbolje. Iz tog razloga često gledamo negativno u sebi jer ne želimo uvek iznova da činimo iste greške. Ali dok samoanaliza može biti vrlo korisna u ispravljanju našeg ponašanja i rešavanju slabosti i loših navika, ona takođe lako može dovesti do potcenjivanja sebe. Nije neuobičajeno da sami sebe vidimo previše kritički.
Dugoročno gledano, prevelika samokritičnost može biti štetna za naša postignuća i mentalno zdravlje. Ako smo previše samokritični, narušavamo svoje samopoštovanje i samopouzdanje. Zapravo, postoji bliska veza između samokritičnosti, niskog samopoštovanja i perfekcionizma.
Da li ste previše kritični prema sebi?
Može postati pravi problem kada krenemo na autopilot sa svojom samokritikom. Imperativ je da postanemo svesni štete koju možemo načiniti.
Pomoću sledećeg spoisak možete utvrditi jeste li previše samokritični. Ako primećujete visok nivo doslednosti u svom svakodnevnom ponašanju, onda je vreme da prestanete s tim i bolje brinete o svom mentalnom zdravlju.
Da li prepoznajete kod sebe neke znake:
1. Ništa vam nije dovoljno dobro pa ni vi sami, osećate se kao da ne radite dobro svoj posao sve vreme. Ništa oko vas ne može ispuniti vaša očekivanja, uključujući i vas.
2. Za negativne događaje niko nije kriv osim vas. Kad se nešto loše dogodi, osećate se lično odgovornim za to. Odmah preuzimate odgovornost, čak i ne uzimajući u obzir druge faktore. Ne mislite da bi nešto moglo biti van vaše kontrole.
3. Razočarani ste u sebe, čak i ako ste identifikovali i rešili konkretan problem. Nakon greške osećate se kao neuspeh.
4. Tonete u osećaj krivice jer neprestano analizirate svoje greške. Provodite puno vremena analizirajući što je pošlo po zlu i zašto ste vi odgovorni za to. Ali na kraju ne dolazite do zaključka koji bi vas naveo da s optimizmom gledate u prošlost. Previše razmišljate o svojoj krivici i o tome šta nije u redu s vama i šta niste učinili umesto o tome šta biste sledeći put mogli učiniti bolje.
5. Izbegavate rizike, oni nisu opcija. Ne rizikujte jer ste sigurni da ne biste uspeli. U vašoj mašti, kad biste se usudili nešto da učinite, sigurno bi pošlo po zlu. Uvereni ste da bi za vas bilo najbolje ne činite ništa.
6. Izbegavate da govorite šta mislite. U strahu da biste mogli reći nešto glupo ili neprikladno – odlučite da ne kažete ništa. Često mislite da nemate ništa zanimljivo da kažete. Mislite da su vaši pogledi dosadni ili nepoželjni.
7. Nikada niste zadovoljni bez obzira na to šta ste postigli. Stalno nalazite greške u svom radu. Ako nešto ne možete učiniti savršeno, radije to ne radite uopšte. Čak i ako je rezultat dobar, usredsredićete se na neizbežne nesavršenosti.
8. Svaka situacija se pretvara u najgori mogući slučaj, katastrofu. Kada razmišljate o budućnosti, vaše misli mogu započeti rečima „Šta ako…“ . Sve moguće radnje gledate kroz prizmu mogućih grešaka. Više se bojite poniženja i pogrešaka nego uspeha i dobitaka.
9. Imate problem sa slikom o sebi. Možda imate komplekse kojih se jednostavno ne možete osloboditi. Uvereni ste da su vaše loše osobine umanjile vašu vrednost i ugled kod drugih. Vaša slika o sebi može ili već blokira vaš profesionalni i društveni napredak.
10. Svaka kritika vas stavlja u defenzivu. Smeta vam konstruktivna ili legitimna kritika. Vaše reakcije su preterane i sve što drugi kažu shvatate lično.
Morate da izbegnete samosabotažu
11. Intenzivna i uporna samokritika je oblik samosabotaže. Kada sami sebe kritiikujemo, činimo upravo suprotno od onoga što je za nas zdravo. Ali zašto to uopšte radimo? To je samo deo naše psihologije u kojem smo navikli da nosimo teret odbijanja, straha i potlačenosti.
Na taj način negativnost postaje zamka iz koje se teško izvući. Na neki način stavljamo se u lance jer zvuči poznato i preuzimamo odgovornost za to. Automatski tražimo negativu jer se bez nje osećamo nekako goli.
Ako želite stati na kraj samokritici i samosabotaži, morate bolje upoznati sebe. Takođe morate biti svesni svog unutarašnjeg dijaloga.
