Speleološki biser zapadne Srbije nalazi se 14 kilometara od Užica u severnom delu Drezničke gradine. Potpećka pećina jedinstvena je na Balkanu zbog izuzetno velikog ulaza u obliku potkovice, koji je visok oko 50 metara.
Prema pričama meštana, do Drugog svetskog rata ovde su postojale dve pećine, jednu su Nemci srušili i zatim su se one spojile i nastao je takav jedinstven, impozantan ulaz. Do ulaza vodi 700 stepenika, a onda se ispred vas pruža neslućeno bogatstvo pećinskog nakita. Ipak, da biste do toga došli morate proći kroz – tunel slepih miševa.
– Mogu se videti izuzetni primerci stalaktita, ukrasa koji vise sa zidova i stalagmita, ukrasa koji rastu iz poda pećine. Pećinski nakit nastaje spiranjem voda kišnica i potrebno je nekoliko stotina godina kako bi se napravio samo jedan centimetar. Posetiocima uvek skrećemo pažnju da rukama ništa ne diraju jer tako remete proces, ali na žalost imali smo primere i kad se pećinski nakit kidao. Potpećka pećina je izuzetno speleološko nalazište i ovde su stručnjaci imali pune ruke posla. Na ovom mestu imamo primer spajanja stalaktita i stalagmita i tada nastaju pećinski stubovi – rekla je za RINU, Nina Iloski, turistički vodič.
Potpećku pećinu je početkom 20 veka istraživao Jovan Cvijić. Procenjuje se da je duga oko 10 kilometara, a za posetu je dostupno prvih 550 metara. Podeljena je na četiri dela – dvoranu pod kupolom, dvoranu zmajeva, Cvijićevu i zatm dvoranu Snežana i sedam patuljaka. Speleolozi su ovde bili jako inspirisani u davanju imena za pećinkse ukrase, tako da samo u Potpećkoj pećini možemo videti – palmu u saksiji, čika Ljubu i njegove mačke, bebu koja puzi, čeljusti krokodila, kamene zmajeve, sove.
Za ovu pećinu vezane su i brojne legende koje se prenose sa kolena na koleno. Prema jednoj od njih ovde su živela dva pećinska zmaja koja su čuvala čudotvorni izvor koji je, prema predanju, lečio nerotkinje. Кad je izvor presušio zmajevi su se skamenili, ali njihovi oblici su i danas vidljivi. Takođe, za vreme turske okupacije bila je mesto u kom su se Srbi krili od Turaka. Кad bi neko preminuo sahranjivali bi ga tu u blizini, kako ne bi otkrili sklonište, a ostaci ovih ljudi su i pronađeni, pa izvađeni i dostojno sahranjeni. U unutrašnjosti se krije i mali oltar uklesan u steni, gde se naš narod tada molio Bogu – rekla je Nina.
Najniže dvorane pećine su provereno lekovite jer imaju svojstva prirodne hiperbarične komore u kojoj se koncentracija kiseonika kreće čak od 33 do 40 odsto.
Gosti ne zaobilaze da posete hiperbaričnu komoru, a mnogi od njih kažu da se u tom mestu lakše i drugačije diše. Ulazili su astmatičari koji kažu da su jedino ovde prodisali punim plućima”, kaže Nina.
Potpećka pećina predstavlja svojevrsan spomenik prirode, a u aprilu prošle godine uređena je njena unutrašnjost kada je urađena nova elektroinstalacija u glavnom hodniku i dvoranama, pa je ova istorijska lepotica zasijala novim sjajem.
