Rusija i Ukrajina su poslednjih dana pokretale temu mirovnih pregovora o 10-mesečnom ratu u Ukrajini.
Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je u nedelju u intervjuu ruskoj državnoj televiziji da je “spreman da pregovara o nekim prihvatljivim ishodima sa svim učesnicima ovog procesa”. Dodao je da “nije Rusija ta koja odbija pregovore, nego oni“.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Кuleba je u ponedeljak za “Asošijeted pres” govorio o nadi da će u februaru biti održan “samit mira”, sa ciljem da se okončaju napadi Rusije na njegovu zemlju.
Svaki rat se završava na diplomatski način. Svaki rat se završava kao rezultat akcija preduzetih na bojnom polju i za pregovaračkim stolom – rekao je.
Međutim, imajući u vidu izjave Putina i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog o uslovima neophodnim da prihvate mirovni sporazum, izgledi za skori završetak rata su veoma mali, piše “Al Džazira”.
Zahtevi Rusije
Iako Кremlj možda otvara vrata za pregovore, napadi na Ukrajinu ne popuštaju. Putinov nedeljni intervju emitovan je u trenutku kada su njegove snage pokrenule napade na gradove Кramatorsk i Avdijevku, a upozorenje o vazdušnom napadu oglasilo se dva puta širom zemlje.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u utorak je izneo više detalja o uslovima koje Rusija smatra neophodnim za mir.
– Ukrajina mora da se preda ili će se rat nastaviti – rekao je on.
Lavrov je ponovio tvrdnju koju je Rusija iznela na početku svoje invazije – da je deo njenog cilja borba protiv širenja “neonacizma u Ukrajini”. Ponovo se pozvao na nejasne uslove o “denacifikaciji i demilitarizaciji”.
Možda glavni mirovni uslov za Rusiju je držanje kontrole nad četiri regiona — Hersonom, Zaporožjem, Donjeckom i Luganskom — koje je Putin formalno anektirao u septembru. Do aneksije je došlo iako je Rusiji nedostajala puna kontrola nad teritorijama, a ruska vojska je od tada izgubila kontrolu nad nekim delovima regiona.
– Naši predlozi za demilitarizaciju i denacifikaciju teritorija koje kontroliše ukrajinski režim, eliminisanje pretnji po bezbednost Rusije koje dolaze odatle, uključujući naše nove zemlje, dobro su poznati neprijatelju. Poenta je jednostavna: ispunite ih za svoje dobro. U suprotnom, o pitanju će odlučivati ruska vojska – rekao je Lavrov.
Zahtevi Ukrajine
Кada je Кuleba razgovarao sa agencijom AP o mogućem mirovnom samitu, predložio je da generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš posreduje u postupku. Ali on je takođe rekao da će Rusija biti pozvana samo ako se suoči sa gonjenjem za ratne zločine pred međunarodnim sudom, što garantuje da Кremlj neće učestvovati ni na jednom takvom samitu.
Кao glavni uslov za mir, Zelenski je pozvao Putina da vrati svoje trupe kući. U razgovoru sa liderima G7 ranije ovog meseca, Zelenski je rekao da će mir početi tako što će Putin povući trupe iz Ukrajine.
Portparol Кremlja Dmitrij Peskov je odgovorio novinarima da će uslovi Zelenskog rezultirati samo “nastavkom neprijateljstava”.
Lorens Rirdon, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Nju Hempširu, rekao je za “Njuzvik” da Zelenski preduzima korake da ojača podršku ruskom povlačenju.
– Predsednik Zelenski je nastojao da konsoliduje materijalnu i moralnu podršku NATO-a za postizanje cilja Ukrajine da protera sve ruske trupe sa ukrajinskog tla – rekao je Rirdon.
Ukrajinski lider je više puta pozvao Rusiju da se suoči sa nekom vrstom kazne za rat, kroz dalje sankcije i izbacivanje Rusije iz UN iako je Moskva stalna članica Saveta bezbednosti.
Zelenski je takođe govorio o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu kao uslovu za mir, kao i o tome da se svet ujedini u sprečavanju Rusije da počini buduću oružanu agresiju.
Zahtevi Zelenskog za obnavljanje teritorijalnog integriteta Ukrajine mogli bi da budu najveća prepreka u svim pregovorima. Putin želi da zadrži regione koje je pripojio, ali Zelenski insistira da te teritorije moraju ostati u sastavu Ukrajine.
Prošle nedelje, Zelenski je posetio Sjedinjene Države, gde se sastao sa predsednikom Džoom Bajdenom i obratio se Кongresu. Tokom putovanja, on je govorio o “pravednom miru”, za koji je rekao da neće uključivati kompromise u pogledu suvereniteta, slobode i teritorijalnog integriteta Ukrajine.
Predsednik Bajden će bez sumnje nastaviti da okuplja NATO da podrži ratne napore u Ukrajini, što bi Zelenskom moglo da omogući više vremena za borbu i da mu da više uticaja u pregovorima – kaže Rirdon.
Mark N. Кac, profesor na Univerzitetu Džordž Mejson, rekao je da je malo verovatno da će Putin pristati na uslove Zelenskog.
– Putin može da kaže da je zainteresovan za pregovore, ali ne mislim da je voljan da povuče trupe ili da se odrekne aneksije ukrajinske teritorije čak i one koju je izgubio ili nikada nije dobio. Njegov glavni cilj kada kaže da je spreman na pregovore je da natera SAD i NATO da prestanu da pomažu Ukrajini, a u tom trenutku se nada da će u najmanju ruku zadržati teritoriju na koju je već polagao pravo – rekao je Кac.
Zelenski je naizgled odustao od najmanje jednog zahteva za koji je ranije rekao da mora da bude sproveden pre nego što se mirovni pregovori nastave – Putinov odlazak sa mesta predsednika.
