Koje promene ponašanja kod dece su normalne, a koje mogu da nas zabrinu? Na pitanja o mentalnim poremećajima kod dece daje savete defektolog, porodični konsultant Natalija Kere, autorka knjige “Posebna deca: kako dati srećan život detetu sa smetnjama u razvoju”.
Postoje li znaci u ranom uzrastu koji će vam reći da dete možda ima problema sa psihom?
“Porođajna trauma, asfiksija, hipoksija, dugotrajna “žutica” – sve su to razlozi da se dete pokaže neurologu sa tri meseca. Ali generalno, do godinu dana teško se mogu primetiti znakovi mentalnih poremećaja. Nije dobro ako dete ima problema sa spavanjem. Možda uopšte ne spava, duboko zaspi samo pola sata dnevno ili zamenjuje dan i noć. Istina je da se promene kod spavanja mogu primetiti kod mnogih, ali u različitom stepenu. Upravo zato što ukupan utisak o razvoju deteta može biti “kao i svi ostali”, mentalne poremećaje je tako teško dijagnostikovati. Granica između normalnog i abnormalnog često je veoma zamagljena. U slučaju spavanja odojčadi, dobar marker je stanje roditelja. Ako su do godinu dana bebe stalno padali s nogu, spavali naizmenično, to je razlog za oprez. Kada dete previše spava, ovo takođe nije dobro. Znak mogućih neuroloških problema je kada je nemoguće nahraniti bebu.Takođe treba obratiti pažnju na glas deteta, da li je ton isuviše snižen ili pojačan.”
Šta i u kom uzrastu je tipično za autizam?
“Ako se do 2 godine kod deteta koje se prethodno normalno razvijalo, dođe do nazadovanja u razvoju, dete je progovorilo, a zatim ućutalo, potrebno je obratiti se neurologu. Dete može naglo da ućuti – jednostavno prestane da govori ili postepeno gubi reči i slogove.
Dijagnoza “autizma” može se preliminarno postaviti sa 2 godine, kada počinje da se primećuje razvojna regresija. Sa 3 godine, kada je beba ušla u sebe, a svi znaci autizma su počeli da se povećavaju (monotoni pokreti, selektivnost u hrani, izbegavanje kontakta očima, itd.), dijagnoza je već potvrđena. Period od 2 do 3 godine je pravo vreme za dijagnostikovanje bolesti i početak korekcije. Broj dece sa autizmom se povećava, ali ne tako brzo kako se priča. Od 10 dece koja su došla na dijagnostiku, pravi autizam se može uočiti kod najviše 3, ostala deca imaju druge probleme u razvoju koji su pogrešno dijagnostikovani.
Kada se primete određeni znakovi mentalnog poremećaja ili zaostatka u razvoju, pedijatar može dete uputiti kod sledećih specijalista:
neurolog (od 3 meseca)
psihijatar (od 3 godine)
defektolog (od 2 godine)
logoped (od 2 godine)
psiholog (od 2 godine)
“Nema potrebe da se plašite posete specijalistima, situacije dijagnoze i pregleda. Najgore je nepoznato i nedostatak pravovremene pomoći detetu. Mnogi problemi se mogu uspešno rešiti ili sprečiti ako se u ranom uzrastu započne sa kompetentnom korekcijom.” – istakla je defektolog Natalija Kere.
