Kako možete reći da li vaše dete ima ADHD?
Roditeljima može biti frustrirajuće kada se dete loše ponaša, ali ponekad iza takvog ponašanja može da stoji ozbiljan uzrok, kao što su poremećaj hiperaktivnosti i poremećaj pažnje.
Iako je normalno da se dete ponekad loše ponaša, zbog čega se roditelji osećaju frustrirano, kao da ih dete ne poštuje, ponekad za to postoji ozbiljan razlog. ADHD ili poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću je stanje koje utiče na ponašanje osobe i roditeljima može biti veoma teško da prepoznaju da li je njihovo dete među 5 procenata dece u populaciji koja imaju ovaj poremećaj.
Međutim, može biti prilično teško proceniti da li se vaše dete “samo loše ponaša” ili ima ADHD.
“Poremećaj hiperaktivnosti sa deficitom pažnje ili ADHD je neurorazvojna bolest koja utiče na pažnju osobe, nivo hiperaktivnosti i impulsivnosti – kaže klinički psiholog dr Seb Tompson, dodajući da se osoba sa ADHD-om bori sa pažnjom, hiperaktivnošću i impulsivnošću, ali ne obavezno sa svim tri. Zbog toga može biti teško prepoznati simptome, posebno zato što nijedno dete nema “savršenu” koncentraciju u svakom trenutku i mnoga deca mogu imati epizode impulsivnosti, piše Zivim.gloria.hr.
Jedna vrsta ponašanja koja bi mogla biti znak ADHD-a je vrpoljenje.
“Problemi sa hiperaktivnošću i impulsivnošću povezani sa ADHD-om mogu uključivati nemogućnost da se mirno sedi bez vrpoljenja, preterani nemir, osećaj nelagodnosti u tišini, poteškoće u tihom izvršavanju zadataka, teškoće u “čekanju na svoj red”, impulsivno govorenje i obavljanje stvari bez razmišljanja o posledicama, npr. kao i sklonost da se ne razmišlja o opasnosti koju nose određena ponašanja” – kaže dr Tompson. Drugi znak može biti ako je vaše dete često zaboravno i lako gubi stvari.
“Ako često zabacuje ili gubi stvari, lako se rasejava, ponaša se kao da sanjari, teško se seća obaveza koje mora da ispuni i teško sledi uputstva, sve to može da ukaže na ADHD” – kaže dr. Tompson.
“Svako dete sa ADHD-om će se verovatno boriti sa svojim specifičnim skupom poteškoća. Jedan se može boriti sa obraćanjem pažnje na času, a drugi se može boriti sa kontrolom svojih emocija. Da je detetu teško da bude mirno i tiho može biti stereotip, ali bi nekontrolisano vrpoljenje zaista moglo da bude pokazatelj mogućeg ADHD-a” – objašnjava Džordžija Kronaki, profesorka razvojne neuronauke na Univerzitetu Centralni Lankašir.
Problemi u ponašanju
Ako primetite da vaše dete uopšte ima poteškoća, to može biti indikacija. Koliko god da je to frustrirajuće za roditelje, problemi u ponašanju kod deteta mogu biti rezultat ADHD-a, kaže dr Tompson.
“Zamislite da zaista želite da pratite razgovor, ali vam mozak ne dozvoljava. Zamislite da zaista želite da se fokusirate na domaći zadatak, ali vam mozak to ne dozvoljava. Zamislite da zaista želite da sedite i gledate TV, ili da sedite i jedete, ili da sedite i opustite se, ali vaš mozak vam to ne dozvoljava. Svet može biti veoma frustrirajuće mesto za mlade ljude sa ADHD-om, posebno ako ne znaju zašto im mozak radi na način na koji rade”, kaže dr Tompson, dodajući da dete koje deluje neraspoloženo ili depresivno ili anksiozno može takođe boriti se sa ADHD-om.
“Mladi ljudi mogu da budu frustrirani zbog poteškoća koje imaju i prestanu da vredno rade u školi ili izgube interesovanje za svoje hobije. Razlog je što ne mogu da zadrže pažnju u meri koja je neophodna za učešće na školskoj nastavi ili bilo kojoj drugoj aktivnosti koja ih privlači ili im je interesantna” – ističe on.
Važno je zapamtiti da je svako dete drugačije i ono što je “normalno” za jedno dete možda nije za drugo. Mnoga deca prolaze kroz faze u kojima su nemirna i neusredsređena i često je to potpuno normalno i ne mora da znači da imaju ADHD. Međutim, ako ste zabrinuti zbog ponašanja vašeg deteta i sumnjate da bi to mogao biti poremećaj, razgovarajte sa svojim pedijatrom ili učiteljima vašeg deteta.
