Zaplene novca, dobara i opreme su sprovedene u 32 zemlje na tri kontinenta, odnosno u Evropi, Australiji i Južnoj Americi.
Zaplenjeno je vozilo visoke klase, velika količina elektronske opreme, veći broj mobilnih telefona i SIM kartica, uređaji za čuvanje podataka, oružje, municija, nakit, založna prava vredna 120.000 evra…
Što se tiče novčanih transakcija, za pet miliona evra je za sada utvrđeno da su povezani s kriminalnim aktivnostima.
Kako su organizovali prevaru
Istraga je otkrila da su članovi kriminalne grupe osnovali veći broj kompanija koje su se prividno bavile nekim ekonomskim aktivnostima. Te firme su poslužile za stvaranje fiktivnih firmi koje su potom na ime tih fiktivnih firmi otvarale bankovne račune. Na račune se slivao novac “zarađen” u raznim prevarama, poput onih koji se odnose na trgovinu kriptovalutama ili izdavanje ili naplaćivanje lažnih faktura.
Novac je potom prebacivan na račune širom sveta te se tako prao. Sumnja se da je ta kriminalna grupa delovala od oktobra 2020, te da im je preko računa koje su osnovali prešlo više od 44 miliona evra.
Istraga je pokazala i da su u ove prevare bile umešane 44 osobe. Od tog broja sumnja se da je njih 10 organizovalo celi taj “posao”, dok su 34 bili fiktivni direktori fiktivnih kompanija, prenosi Večernji.
Europol pojašnjava i kako taj novi sistem funkcioniše. Lažni direktori uglavnom su osobe slabijeg imovnog stanja, koje pristaju za neku sitnu novčanu naknadu, da daju svoje lične podatke i pristaju da glume direktore nepostojećih firmi.
Osim što glume lažne direktore, ponekad podižu novac i prebacuju ga s računa na račun. Zapravo, oni su bili uključeni u pranje novca, dok su prevare na kojima je taj novac “zarađen” počinjene izvan Mađarske.
