Papa Franja je osudio “radikalni individualizam” za koji je rekao da je bolest društva, dok je pozdravljao argentinske hodočasnike koji su ovog vikenda u Rimu zbog kanonizacije prve svetice iz Argentine, odakle potiče i papa.
Franja je kao primer dao argentinsku ženu iz 18. veka, poznatu kao Mama Antula, koja je služila siromašnima i pomogla da se jezuitska duhovnost održi u Argentini nakon što je verski red, kome pripada papa, potisnut.
Obraćajući se hodočasnicima koji su doputovali u Rim na ceremoniju, Franja je pohvalio Mamu Antulu kao primer nekoga ko je bio spreman da rizikuje sve zarad širenja vere, posebno među najsiromašnijima.
“Dobra dela Mame Antule, pre svega u službi onima kojima je pomoć bila najpotrebnija, danas je u velikoj meri vidljiva usred društva koje rizikuje da zaboravi da je radikalni individualizam najteži virus koji treba prevazići. Virus koji vara i tera nas da verujemo da treba da damo slobodu našim ambicijama”, poručio je papa.
Poglavar rimokatoličke crkve će u nedelju kanonizovati Mamu Antulu, čije je pravo ime bilo Marija Antonija di San Đuzepe de Paz i Figeroa, na ceremoniji koja će takođe obeležiti njegov prvi susret sa novim libertarijanskim predsednikom Argentine, Havijerom Milejem.
Milej, koji se zalaže za reforme zakona o radu i prethodno je sugerisao da bi ljudima trebalo dozvoliti da prodaju svoje vitalne organe, trebalo je danas da stigne u Rim iz Izraela.
Nakon mise za kanonizaciju u nedelju, on će se u ponedeljak zvanično sastati sa Franjom, a kasnije i liderom desnice Italije, premijerkom Đorđom Meloni, prenosi AP.
Mama Antula je rođena 1730. godine u bogatoj porodici u Tukumanu, u Argentini, ali je napustila svoj privilegovani život sa 15 godina da se pridruži grupi žena inspirisanih jezuitima.
Nakon što je su grupe jezuita ugušene 1767, a njihovi sveštenici proterani iz španskih kolonija, Mama Antula je održavala u životu ignjatijevske duhovne vežbe podučavajući ih širom Argentine, čak i pod pretnjom zatvora.
