Nije u pitanju šala: jedno novo istraživanje ukazalo je da kućni ljubimci, a posebno psi, uravnotežuju odnos dobrih i loših bakterija u kući. Na taj način u krajnjem ishodu pozitivno utiču na crevnu floru ljudi – dakle, imaju efekat probiotika.
Istraživanja su pokazala da psi doprinose razvoju nekih 56 vrsti bakterija koje se mogu naći u kućama, što čini populaciju kućnih mikroba raznovrsnijom. Mada to onima koji se plaše bakterija možda zvuči zastrašujuće, u realnosti nema razloga za strah. Izlaganje bakterijama čiji su izvor psi može u krajnoj liniji da bude korisno za ljude.
Na primer, izloženost bakterijama koje nose životinje može da pozitivno utiče na raspoloženje ljudi, tako što menja način na koji ljudske crevne bakterije metabolizuju neurotransmitere koji pozitivno utiču na raspoloženje i druge mentalne funkcije, napisao je u jednom izveštaju dr Džek Gilbert, direktor Centra za mikrobiom Univerziteta Čikago.
Izlaganje bakterijama koje donose psi može da bude dobro za imuni sistem, pogotovo kod dece. Jedno skorašnje naučno istraživanje je utvrdilo da su deca koja su odrastala sa psima manje bila sklona autoimunim bolestima kao što su astma i alergije zato što je njihov imuni sistem bio izložen većem broju bakterija i postao je uravnoteženiji i manje sklon preteranim reakcijama. I nekoliko drugih istraživanja je došlo do sličnih zaključaka. Na primer, istraživanje s kraja 1990-tih, koje je obavila nemačka naučnica Erika fon Mutius, poredilo je učestalost alergija i astme u Istočnoj i Zapadnoj Nemačkoj. Pokazalo se da je kod dece iz Istočne Nemačke, koja je bila relativno prljavija i zagađenija, bilo manje slučajeva alergija i astme u poređenju sa decom iz Zapadne Nemačke. Takođe, istraživanje objavljeno u časopisu New England Journal of Medicine, koje je poredilo Amiše, čija deca rastu u atmosferi tradicionalnih farmi kao iz 19. veka (sa mnogo više kontakata sa životinjama) i Huterite, koji koriste savremene poljoprivredne metode, iako obe grupe imaju sličnu genetiku i način života, pokazalo je da deca Amiša manje obolevaju od astme.
Neki naučnici danas smatraju da izlaganje dece mikroorganizmima koje nose kućni ljubimci, posebno tokom prva tri meseca može da “nauči” imuni sistem da bolje razlikuje dobre i loše bakterije. Rezultati tih istraživanja su u skladu sa hipotezom koji je krajem 1980-tih postavio imunolog Dejvid P. Strejčen, koje je tvrdio da ukoliko deca nisu izložena dovoljnom broju bakterija u detinjstvu, to zapravo može da oslabi njihov imuni sistem.
Naravno, potrebno je naći ravnotežu između normalnih higijenskih navika i držanja životinja u kući. Uobičajenu higijenu svakako treba održavati, ali treba i dopuštati deci da se igraju napolju, da se isprljaju i da imaju kontakte sa životinjama, jer to u krajnjoj meri doprinosi da njihov imuni sistem ojača.
Preuzeto: Zdravahrana.com
