Paštrnak je dvogodišnja zeljasta biljka, naraste do visine 50 – 100 cm. Kao lekovito bilje može se upotrebljavati i divlji paštrnak, ali ga ima više slicnih podvrsta koje je teško razlikovati. Obzirom da su neke podvrste štetne, odnosno otrovne – treba biti dobar poznavalac bilja da se iz prirode izabere podvrsta koja nije otrovna. Iz tog razloga preporuka je da se paštrnak kao lekovito bilje koristi samo kao gajeno povrce.
Paštrnak je veoma bogat kalijumom, pa zbog toga deluje kao diuretik, pa može pomoći u regulaciji povišenog krvnog pritiska, a to dejstvo još pojačava njegovo svojstvo da deluje protiv stezanja krvnih sudova. Dosta ima kalcijuma i fosfora, kao i magnezijuma i sumpora. Ima i dosta vitamina C kao i beta karotina. Dodat u hranu, ili u predjelo, podstiče apetit.
Paštrnak sadrži jedan poseban alkaloid, koji je po njegovom latinskom imenu (Pastinaca sativa) i nazvan pastinacin. Taj sastojak pomaže otklanjanju tegoba, tzv. stenokardija, bolova u grudima, koji nastaju kao posledica začepljenja krvnih sudova koji hrane srčani mišić. Pomaže takođe i u slučaju neuroznih bolova koji se manifestuju stezanjem krvnih sudova i grčenjem creva.
Danas se sve češće koristi u sušenom obliku, i takav se može nabaviti u prodavnicama.
Domaći, odnosno gajeni paštrnak, gaji se i kao šargarepa, peršun i drugo korenasto povrće. Važno je znati da treba koristiti samo gajeni paštrnak, jer postoje neke samonikle otrovne biljke koje su po izgledu veoma slične paštrnaku.
Piše: Vanja
